Srbija kontejner stare garderobe
U domaćim prodavnicama prodaje se garderoba stara i po čitavu deceniju, što ne bi bilo sporno da se ona kupcima ne nudi kao nova, brendirana i po pravilu skupa, pišu 24sata.
Jedna vlasnica majice stare već pet godina, kupljene u inostranstvu, bila je neprijatno iznenađena kada je videla da se identična majica prodaje po tri puta većoj ceni u Beogradu.
To i ne bi bilo sporno da kao prvo maijca nije kupljena u autletu u Barseloni, što znači da je bila stara najmanje jednu sezonu, odnosno da se prvi put pojavila u prodavnicama najranije 2009. godine.
Drugo, taj komad garderobe platila sam 10 evra, odnosno oko 1.000 dinara a majica u prodavnici u Beogradu šest godina kasnije košta oko 4.300 dinara, priča sagovornica 24sata.
U međuvremenu, na tom artiklu osvanula je i nova etiketa sa informacijom o popustu od 40 odsto. Zanimljivo je da majica čak ni sa popustom nije bila jeftinija od one koja je kupljena pre pet godina u Barseloni.
I ovo nije jedini primer potpuno izvrnute, a u razvijenim zemljama neprihvatljive trgovačke prakse. Predsednica Centra za zaštitu potrošača Vera Vida kaže da njihovom udruženju stižu brojne žalbe nezadovoljnih građana koji su upali u ovakvu zamku trgovaca.
Prigovori se najčešće odnose na markiranu garderobu. Nedavno smo imali slučaj da je devojka kupila suknju koju je platila 16.000 dinara na kojoj se posle dva nošenja pojavilo oštećenje na materijalu kao da ju je nosila dve godine.
Suknja je poslata na veštačenje i potvrđeno je da nije uništena mehanički. Kontaktirali smo prodavca i očekujemo da ugovor u kupovini bude raskinut a novac vraćen, objašnjava Vida.
Ono što je opšti utisak jeste da Srbija služi kao jedan veliki kontejner bofl robe. Vida kaže da je ovakvoj prakci trgovaca u kojoj se svesno varaju kupci nemoguće stati na put, jer niko ne proverava kvalitet robe u smislu starosti.
Za inspekciju je s druge strane važna samo deklaracija i da li se ono što piše na njoj slaže sa stanjem. Na samu cenu s druge strane utiče samo tržište.
Dosta takve robe dospeva na naše tržište, a inspektori ne mogu sve da iskontrolišu. Ima ih malo, a provera se vrši na osnovu slučajnog uzorka. U takvoj praksi do prodavnica stigne sve i svašta. Nema načina da se tome stane na kraj, ber ne u ovim uslovima, kaže Vida.
U zemljama Evropske unije gotovo da je nemoguće da vam se ovakva stvar desi. Trgovačka praksa je potpuno drugačija. Sa svakom sezonom stvari su sve jeftinije, a interes prodavca je da sve i što pre proda, jer je stara roba na zalihama za njih gubitak.
