Slobodni muškarci vs. Slobodne žene
Živimo u dobu tehnologije i urbanizacije koje je ljudima donelo otuđenost i individualizam. Neretka je pojava da partneri sve kasnije stupaju u brak ali primetno je i da se slobodni muškarci i slobodne žene ne doživljavaju na isti način. Američka spisateljica Kate Bolick izdala je novu knjigu pod naslovom „Spinster: Making a Life of One’s Own“ u kojoj se bavi upravo ovom temom i ukazuje na tenzije koje se stvaraju kada je brak u pitanju, naročito na žene.
Ona opisuje status i mesto slobodnih žena u društvu, kroz istoriju. Iako svi odrastamo sa idejom da ćemo jednog dana stati pred oltar i osnovati porodicu, Kate navodi da su pritisci na žene mnogo izraženiji, a da je u priču uključen i strah. Ženama je predstavljeno kao da imaju manje izbora, da je bračna zajednica obaveza, a da one nemaju kontrolu nad tim kada će se to dogoditi.
Kada su u pitanju muškarci, složni su da je vreme da se žene kada dođu do tridesete. Oni jednostavno odluče da je došlo vreme za to i ožene se onom sa kojom se u tom trenutku zabavljaju. Tako da oni imaju mnogo opušteniji stav prema tome jer će to učiniti kada se budu tako osećali i u krajnjem slučaju kad im se prohte.
Spisateljica podseća na razliku i stereotipizaciju kada su same reči u pitanju. Dok slobodne muškarce oslovljavamo neženjama, time ukazujući na njihovu slobodu iinferiornost, žene koje nemaju partnera često nazivamo usedelicama koje su se, kako sama reč pokazuje usedele umesto da ustanu i traže muža.
Predrasude po ovom pitanju su stalne, a često tome doprinoste i mediji koji društvu kreiraju određene predstave. Stereotipi nisu slučaj samo kada je moderno doba u pitanju. Mnoge kulture su tradicionalno brutalne prema slobodnim ženama. U Južnoj Koreji za ženu koja je umrla, a da nije bila udata se smatra da nije ispunila svoju svrhu, da nađe muža.
Nasleđe koje se provuklo i u današnje društvo vodi poreklo od vremena kada žene nisu imale čak ni pravo glasa pa bez muškarca faktički nisu ni postojale. Nekada su se brakovi, ugovarali od strane roditelja tako da devojke i nisu imale mogućnost izbora. Često je zbog nemaštine bila praksa da se ženska deca što pre udaju i izvedu iz kuće.
Svi ovi primeri pokazuju da su se žene vekovima rano udavale i da su sada, kada imaju mogućnost izbora i slobode, u blagom stresu da sve to ispadne konačno kako one žele. Stoga im treba i više vremena da učine taj odlučujući korak. Žene ne treba da budu u službi roditelja, partnera i dece, a treba da nađu i drugi smisao u svom životu osim veze, piše Kate Bolick u svojoj knjizi.
