Mane harizmatskih lidera na primeru kompanije Apple
Često se u knjigama o menadžmentu kao dobra praksa prikazuje lik harizmatskog vođe koji će ujediniti kolektiv, svojom energijom podstaći druge i na najbolji način prikazati firmu sa kojom će se poistovetiti, pa će kao snažna ličnost na osnovu individualnih karakteristika stvarati pozitivna mišljenja o kompaniji.
Prema profesoru Gary Yukl-u, harizmatski vođa je osoba sa mnogo samopouzdanja, koja je veoma uverena u ono što radi, kao i u svoje ideale. Predvodnik utiče na svoje pratioce predočavajući im viziju, koristi svoje komunikativne sposobnosti kada im predstavlja taj optimistični plan, preuzima rizik na sebe i žrtvuje se za viziju, osnažuje sledbenike… Ono što zaposlenima znači je njegova indentifikacija sa kolektivom i podsticanje drugih na optimizam podižući moral. Takođe, profesor Yukl prikazuje neke negativne strane ovog fenomena na primeru najskupljeg svetskog brenda Apple.
Preterano samopouzdanje i optimizam mogu zaslepiti lidera da vidi prave opasnosti
On smatra da ni sam Steve Jobs nije pomišljao da će ikada biti izbačen iz sopstvene kompanije. Njegovo neprijateljstvo sa John Sculley-em (direktorom Pepsija kojeg je Steve namamio u kompaniju) rezultirao je upravo odlukom odbora Apple-a po kojoj je Jobs morao da ode sa mesta izvršnog direktora kao suviše nestabilan da vodi firmu.
Zavisnost o vođi usporava razvoj kompetentnih naslednika
Prema priči Los Angeles Times-a, tokom Stevovih zdravstvenih problema (koji su trajali od 2004. a završili se transplantacijom jetre 2009. godine) vrednost akcija Apple-a je opala. Jedan od glavnih razloga za nervozu na tržištu bilo je ćutanje kompanije o pitanju daljeg poslovanja i eventualnog nasleđivanja te pozicije, a u tom periodu akcije padaju za 56%.
Neuspeh da se postavi naslednik stvara eventualu krizu vođenja
Na primeru Apple-a možemo reći da ni jedan izvršni direktor nije bio više u vezi sa identitetom i uspehom firme. Jobs je bio duboko umešan u svaku poru poslovanja i bio je veoma cenjen zbog svoje empatije sa zaposlenima. Jobs i Apple su postali sinonimi.
Stoga se nestabilnost vođe koji je indentifikovan kao cela kompanija, smatra nestabilnošću cele firme. U takvim slučajevima je potrebno prikazati javnosti stabilnost i plan za budućnost u poslovanju, kroz dostojnog naslednika. Ipak, neke vođe se čine toliko nezamenljivim da izgleda kao da ni jedan plan o nastavku poslovanja neće osigurati besprekornu tranziciju.
Negiranuje problema smanjuje mogućnost da se na greškama uči
Jedna od najvećih grešaka harizmatskog vođe je ubeđenje da ne mogu da pogreše. Možda oni postaju žrtve sopstvenih čari i harizme. Primer koji to ilustruje je rukovanje njihovim modelom mobilnog telefona iPhone 4, koji je imao smetnje u pozivu ukoliko bismo rukom prekrili deo telefona u kojem je smeštena antena. Apple nije preuzimao odgovornost po ovom pitanju i nije priznavao grešku već je saopštio da se to dešava i sa telefonima drugih kompanija. Umesto da ponude mogućnost redizajniranja ili neko drugo rešenje , oni nude futrole za mobilni koje će sprečiti dodirivanje osetljive površine. O ovoj temi su se oglasili iz Consumer Reports-a, nezavisne neprofitne organizacije koja testira proizvode, i naveli da za njih nije prihvatljivo da takva kompanija stavlja teret na kupce ukoliko proizvod nije dobar. Oni su zatražili od Apple-a da u najkraćem roku reši problem prijema signala.
Zanimljiv je podatak da je jedan od inženjera napomenuo problem antene, ali da je on zanemaren jer se Steve Jobs-u dopadao već urađen dizajn i nije želeo da ga menja.
Harizmatski vođa je dobar rukovodilac i organizator koji je idealan za podsticanje i integraciju grupe. Međutim bitno je da i on samog sebe dozivi tako, kao deo procesa organizacije zarad dobrobiti kompanije, a da ga takav položaj ne zaslepi pri čemu postoji opasnost da njegove želje budu ispred poslovne politike.
Foto: Facebook
