Ono što brine je brzina rasta hrvatskog duga
Hrvatski javni dug krajem prvog tromesečju ove godine dostigao je 288,5 milijardi kuna, što čini 87,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazao je izveštaj Eurostata.
Izveštaj je u u skladu sa podacima o dugu opšte države koje je početkom jula objavila Hrvatska narodna banka, a s obzirom na njegov rast, iz Ministarstva finansija poručuju da pripremaju strategiju upravljanja javnim dugom.
Iako Hrvatska po visini udela javnog duga u BDP nije na vrhu Eurostatove liste, pa tako osam članica ima i veći procenat udela duga, pri čemu najveći Grčka sa 168,8 i Italija sa 135,1 odsto, Hrvatska je među zemljama s najbržim rastom tog udela.
U odnosu na kraj četvrtog kvartala 2014. godine, udeo hrvatskog javnog duga u BDP porastao je za 2,6 procenta. Brži rast tog udela imale su samo Belgija i Italija, za 4,5 odnosno 3 procenta.
U odnosu na prvo tromesečje prošle godine, procenat udela javnog duga Hrvatske u BDP porastao je za 6,2 odsto. Brži rast u tom periodu zabeležila je tek Bugarska i to 10 procentnih bodova.
Za glavnog ekonomista Splitske banke Societe Generale Zdeslava Šantića, rast hrvatskoga javnoga duga bio je očekivan s obzirom na izdanje međunarodne obveznice u ožujku u iznosu od 1,5 milijarde evra.
