6 psiholoških navika koje ubijaju naše samopouzdanje
Da li se borite protiv sumnje u sebe, i želite da osećate veće sampouzdanje? Da li se fokusirate na to da udovoljite drugima umesto na svoje snove? Najbolji način da se osećate bolje sa samim sobom jeste da zapazite automatske mentalne i emocionalne navike koje vam odmažu u životu, a onda da pronađete one načine koji vas osnažuju.
U tekstu možete pronaći rešenja kako da prevaziđete šest glavnih prepreka do sreće, uspeha, i samopouzdanja, piše PsychologyToday.
Osećaj krivice
„Pojedi svu hranu iz tanjira, deca u Africi nemaju šta da jedu.“, „Ja rintam od posla da bi ti imao šta da obučeš, a ti se žališ?“, „U moje vreme…“, sve su ovo dobro poznate rečenice. Čini se da je krivica – emocija koju smo često osećali u detinjstvu. Kao odrasli, ove poruke smo pretvorili u osećaje da nismo uradili dovoljno. Krivica je korisna, na primer, kada razmišljamo da li smo uradili nešto da povredimo druge. Ali, suviše krivice koju osećate može da obogalji i da vas liši da uživate u životu. Učite iz grešaka i osećajte se vrednima zbog svih dobrih stvari koje vam život daje.
Osećaj da stalno grešite
Kada gledate kroz stakla neuspeha, to će uticati na vas tako što nećete primetiti svoje uspehe. I ovakav način razmišljanja ima korene u detinjstvu, tj. odrastanje sa suviše kritičnim roditeljima. Takođe, može da bude rezultat razočarenja kao što su – razvod, veliki dug, nemanje posla… Nove mogućnosti su da krenete iz početka, i date sebi šansu da naučite iz ranijih grešaka.
Vi ste perfekcionist
Ako ste sami sebi najveći kritičar, vi ste najverovatnije perfekcionist. Istraživanja pokazuju da su perfekcionisti skloniji depresiji, anksioznosti, pa čak i samoubistvu. Poenta je da volite sebe i kada pogrešite, jer niko ne može stalno da bude dobar u bilo čemu što radi. Da biste se “spasili” od krute samokritike, izbacite “treba da…” i crno-beli pogled na svet. Dajte sebi šansu da pokušate. Prekinite da gledate greške kao katastrofu. Postavite granice da završite posao, nemojte stalno proveravati i preispitivati to što radite. Uvek gledajte širu sliku.
Stalno žaljenje za nečim
Žaljenje za nečim je negativno stanje koje uključuje krivicu za loš ishod, osećaj gubitka I tuge za onim što je moglo da bude. Žaljenje može da bude dobro ukoliko je konstruktivno – iz njega nešto naučite, ili vas natera da u sadašnjosti promenite nešto. Ako ste zavisni od nečega (slatkiša, alkohola) žaljenje može da vas natera da ostavite lošu naviku. Ali što manje mogućnosti postoji da promenite situaciju, veće su šanse da se žaljenje pretvori u hronično beznadežno mozganje i mentalno iscrpljivanje. Kada u glavi ponavljamo iznova neku neprijatnu situaciju, to izaziva veliki stres. Da biste ovo izbegli, koristite strategije koje će vam pomoći da se fokusirate na sadašnje trenutke. Tome u prilog ide i citat: “Svakog dana ponovo se rađamo. Ono što danas radimo je najbitnije.”
Stalno upoređivanje sa drugima
“Poređenje je kradljivac sreće” – Theodore Roosevelt
Poredimo se sa onima koji su bolji od nas, i sa onima koji su lošiji. Problem je što mi ne znamo šta je stvarno “iza” nama vidljivog dela života osobe sa kojom se poredimo. Što znači da kada se poredite – vi poredite ono što je u vama sa onim što vidite na drugima, tj. sa njihovom “spoljašnošću”. I roditelji su skloni da upoređuju svoju decu sa bratom ili sestrom ili drugarima. Najbolje poređenje je sa samim sobom. Uporedite ono što danas radite ili znate sa onim što ste radili ili znali prošlog meseca ili godine. Ovakav način poređenja uzima u obzir vaše individualne mogućnosti i okolnosti.
Udovoljavate drugima
Ovakvo ponašanje dolazi od toga što želimo da nas svi vole i precenjujemo tuđe mišljenje. To nas košta vremena, energije i samopouzdranja. Psiholozi smatraju da i ovakvo ponašanje ima korene u detinjstvu kada smo kao deca pokušavali da udovoljimo narcisoidnim ili problematičnim roditeljima. Na dubljem nivou, mozak može da se "veže" za udovoljavanje drugima da se ne bi naljutili i povredili vas emocionalno i fizički. Udovoljavanje može biti rezultat veće osetljivosti zbog odbijanja i pokušaj da se to izbegne. Imajte na umu da uvek imate izbor – Naučite da balansirate između vaših i potreba drugih ljudi. Naučite da prihvatite neprijatnost i manji stres zarad oslobađanja od hroničnog stresa. Prekinite da se okružujete „energetskim vampirima“, i onima kojima stalno nešto treba, i budite izbirljiviji kada su bliski ljudi u pitanju.
Foto: Pixabay
