Komercijalna trka za nebo nad Kosovom?

Vlasti u Prištini u narednim danima pokušaće da u dijalog sa Beogradom uvuku i pitanje kontrole vazdušnog prostora iznad Kosova i Metohije, pišu Novosti.

Ovaj plan je, kako Novosti saznaju, u pozadini medijskih spekulacija u južnoj srpskoj pokrajini, po kojima je Srbija, navodno, podnela zvaničan zahtev Evropskoj uniji da preuzme kontrolu i nadzor vazdušnih usluga na teritoriji KiM, kada istekne rok u kom to obavlja Mađarska.

Taktika Albanaca je, u stvari, da iskoriste želju naše strane da se uvede avio-linija Beograd – Priština, o čemu će se uskoro i pregovarati, i da se ova praktična i životna tema podvede pod statusno pitanje u kom će lomiti koplja i oko kontrole kosovskog neba.

Ovim povodom, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je u četvrtak saopštio da je pitanje kontrole nad donjim slojem vazdušnog prostora (ispod 8.000 metara) "statusno" i da se tiče suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje, a "pozicija Srbije u vezi sa tim je definisana Ustavom".

Pitanje kontrole nad donjim slojem vazdušnog prostora različito je od pitanja uspostavljanja avio-saobraćaja između republičkog i pokrajinskog glavnog grada, koje je prevashodno komercijalno i za koje je moguće naći rešenje u dijalogu. Srbija je zainteresovana za obnavljanje letova između Beograda i Prištine posle 16 godina, koje je u interesu obe strane, naveo je Đurić.

Srbija je i 2013. godine aplicirala za kontrolu neba nad Kosovom, kao i Albanija, Makedonija, Italija i Austrija, ali je veće NATO ovaj posao poverio mađarskoj firmi Hungarocontrol, privatnoj kompaniji koja isti posao radi i u Mađarskoj.

Tokom pregovora 2013. NATO je izneo i mogućnost da Albanija, Srbija i Makedonija zajedno kontrolišu vazdušni prostor Kosova, pri čemu bi svaka od ovih država dobila po parče kosovskog neba. Priština je taj predlog odbila, ne pristajući da Srbija kontroliše letove iznad pokrajine.

Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, kaže za Novosti da nije tačno da je Srbija u septembru tražila da preuzme kontrolu i nadzor vazdušnih usluga na KiM, već da je tada bilo reči samo o uspostavljanju avio-linije Beograd – Priština.

Koha je preuzela model ponašanja nekih medija, koji poluistinama proizvode političke posledice, a ovde je verovatno namera bila da se podstakne strah od srpske kontrole nad Kosovom. Janjić napominje da će, kada istekne mandat Mađarskoj, biti raspisan međunarodni poziv za novog "kontrolora" na koji može da se prijavi Srbija, ali i Kosovo, kao i neko treći.

KiM je, inače, ostalo u administrativnim granicama beogradskog regiona kontrole letenja tzv. FIR Beograd. Na prostoru bivše Jugoslavije postoje samo dva velika centra oblasne kontrole letenja – Beograd i Zagreb.