Šta čini dobar život? 3 lekcije iz najdužeg istraživanja o sreći
Šta nas održava srećnim i zdravim kako prolazimo kroz život? Ukoliko smatrate da su to novac i slava, niste usamljeni – međutim, prema mišljenju psihijatra i psihoanalitičara Roberta Waldingera, u zabludi ste. Kao direktor istraživanja razvoja odraslih, koje je trajalo čak 75 godina, Waldinger, koji je četvrti direktor istraživanja, ima jedinstven pristup podacima o istinskoj sreći i zadovoljstvu.
U ovom govoru, deli sa nama tri važne lekcije koje je naučio iz ovog istraživanja, kao i neke praktične mudrosti, stare kao Grčka, o tome kako izgraditi ispunjen, dug život.
Kada su pitali nove generacije – milenialse šta su im najvažniji ciljevi u životu, rekli su – da se obogate. Drugi najvažniji cilj jeste da postanu poznati.
Harvardsko istraživanje razvoja odraslih tokom 75 godina pratilo je 724 muškaraca. Godinu za godinom nekoliko generacija istraživača pitala ih je o poslu, njihovom porodičnom životu, zdravlju. Oko 60 učesnika od 724 i dalje je živo i, i dalje učestvuje u istraživanju, i ima oko 90 godina. Istraživanje sada proučava oko 2.000 dece ovih muškaraca.
Postoje dve grupe muškaraca koji su proučavani. U prvoj grupi bili su muškarci koji su završili fakultete tokom II Svetskog rata a potom otišli u ratnu službu. Drugu grupu činili su muškarci koji dolaze iz najugroženijih, siromašnih porodica, iz Bostona. Prvo su intervjuisani kada su imali 19 godina, a zatim su pratili njihove karijere. Mnogi od njih su doktori, zidari, pravnici, fizički radnici, jedan je postao predsednik SAD. Nekoliko njih dobilo je šizofreniju, neki su postali alkoholičari. Neki su se sa dna popeli na sam vrh društvene lestvice, dok su drugi prešli obrnuti put.
Ovo istraživanje je vrlo složeno i ne sastoji se samo od upitnika koji treba popuniti. Istraživanje obuhvata i lekarske nalaze, analize krvi, snimali su ih dok razgovaraju sa suprugama o svojim najvažnijim brigama.
Koje su to lekcije koje su naučili? 3 lekcije koje su naučili nisu o bogatstvu ili slavi, ili sve vrednijem radu.
Najvažnija lekcija jeste: Dobri odnosi nas održavaju srećnijima i zdravijima, i tačka.
Društvene veze su zaista dobre po nas, usamljenost ubija. Ljudi koji su društveno povezaniji sa porodicom, prijateljima, društvom, srećniji su, fizički zdraviji i žive duže, od ljudi koji su lošije povezani. Ispostavilo se da je usamljenost otrovna.
Kao što smo već pisali usamljenost zaista skraćuje život. Oni koji su izolovani više nego što bi hteli da budu, manje su srećni, a zdravlje počinje da im se pogoršava rano tokom srednjih godina. Tužna istina je da najmanje svaki peti čovek tvrdi da je usamljen.
Druga lekcija je da nije bitno koliko prijatelja imate, već je važan kvalitet bliskih veza. Neskladan brak pun konflikata može biti lošiji po zdravlje i od razvoda.
Istraživanje je moglo da predvidi koliko će dugo ti proučavani ljudi da žive. Pokazatelj nije bio nivo holesterola koji su imali u pedesetim godinama, već koliko su bili zadovoljni u svojim vezama.
Treća najvažnija lekcija koju su naučili o vezama i zdravlju jeste da dobre veze ne štite samo naša tela, već štite i naše mozgove. Ispostavilo se da kada su u sigurnoj i privrženoj vezi, s drugom osobom, u svojim 70-im i 80-im godinama, to je poput štita.
Iako su ova saznanja stara, često zaboravljamo kolike su dobrobiti kvalitetnih veza. Želimo brza rešenja koja će dugoročno da nam donesu rezultat. Međutim, veze su haotične i složene, a vredan rad na održavanju porodice i prijatelja, nije ni seksi ni glamurozan. Uz to, traje celog života i nikad se ne završava.
Dobar život se gradi dobrim vezama.
Foto: Pixabay/Youtube/Printscreen
