Zoran Milivojević i Zorica Tomić o tome kako da bolje razumemo sebe i druge

“To što nismo isti, što je svako od nas različit i poseban, predstavlja inicijalnu kapislu za komunikaciju,” smatra dr Zorica Tomić, koja je sa dr Zoranom Milivojevićem održala tribinu u punom Mikser Houseu.

Što zbog uvek intrigantne teme, jer na razumevanje naiđemo bar nekoliko puta dnevno, što zbog stručnih, elokventnih i obrazovnih predavača, ova tribina izazvala je dosta pažnje. Komuniciramo istim jezikom, stalo nam je do drugih, a opet dolazi do nesporazuma.

Pođimo od onog kako zamišljamo idealnu komunikaciju. Mnogi zamišljaju kao reku koja teče, bez problema i prepreka. “Kad bismo se zamislili nad time videli bismo da takva komunikacija ni ne postoji. Ako svi razmenjujemo ista mišljenja, ako svi već sve znamo, na isti način doživljavamo, onda nećemo ni imati potrebu da razgovaramo sa drugima,” kaže Zorica Tomić i dodaje “To što nismo isti, što imamo različite želje i mišljenja predstavlja inicijalnu kapislu za svaku komunikaciju, za razmenu.”

Pitanje koje se nameće jeste – ko je taj drugi kome se obraćamo. “Potrebno je da imamo svest da smo različiti, da taj drugi čovek nije isti kao mi. Nekad nije dovoljno tolerisanje razlike, nego je potrebno i da razumemo. Da otkrijemo kakav je um te druge osobe,” smatra Milivojević, i dodaje “Primeri iz prakse pokazuju da razumevanje nije uvek dovoljno da prevaziđemo razlike, odnosno konflikte. U privatnom životu to je često prihvatanje druge osobe.

Moja definicija razumevanja je otkriti kako razmišlja druga strana,” zaključuje Milivojević.

Zorica Tomić dodaje da mi često volimo i radujemo se razlici. Ali s druge bismo voleli da taj drugi liči na nas. “U nekoj idealnoj komunikaciji, gde dvoje potpuno dele mišljenje, oni bi ustvari ćutali, ne bi imali šta da razmene. Naša dinamika životnog puta i svih naših kontakata zapravo se temelji na toj dijalektici, na tom “naponu” između naše potrebe da ličimo na druge i potrebe da se razlikujemo,” zaključuje Zorica Tomić.

Milivojević vidi konflikt kao sukob interesa odnosno želja. Takođe smatra da moramo da razlikujemo želje od nas samih. "Ako neko odbaci naše želje da li time odbacuje i nas? Kada tako postavim pitanje, naravno da svi kažu – Naše želje. Ali kada stvarno dođe do te situacije – Objasnite to detetu u sebi,” kaže Milivojević. Naime, u osnovi svega leži naš odnos sa majkom. Mi smo kao mali želeli da nas majka voli, da nam ispuni želje i da učini da nam bude prijatno. Kada dete napuni godinu i po dana, javlja se separacijski strah – da će mama da ode, i da nas napusti. Dete reaguje burno ako mu majka ne ispuni želje. Zašto je to bitno da znamo? Zato što razliku između “ja” i “moje želje” koje nismo shvatali kao mali (a kasnije bi trebalo da prevaziđemo) ne prevaziđu svi.

“Slušanje i distanca (humor) prema sebi u datom trenutku, odnosno situaciji su ključ za sporazum i razumevanje”, kaže Zorica Tomić. Slušanje je danas retka veština. Kroz ceo život pokušavamo da razumemo određene situacije, i da im damo nekakve smislene interpretacije.

Kada smo u stanju da se malo izmaknemo, da ne posmatramo sve sa svoje pozicije, a to kako Zorica Tomić misli dolazi sa zrelošću, onda smo sposobni i za humor prema sebi. “Komunikaciju, na taj način, možemo posmatrati i kao igru,” smatra Tomićeva.

Kroz predavanje provukle su se i mnoge druge zanimljive teme i pitanja, a o tome u nekom drugom tekstu.

Foto: Pixabay/N.V.