Freud o tome zašto sanjamo i o igri pamćenja i zaboravljanja
„Svaki san će se otkriti kao psihološka struktura, puna značenja, i ona koja može biti dodeljena određenom mestu u psihičkim aktivnostima budnog stanja.“
Pionir psihoanalize Sigmund Freud koji je živeo od 6. maja 1856. do 23. septembra 1939. godine, počeo je da se 1895. intenzivno zaokuplja pitanjima snova i njihovog psihološkog značaja. Naredne četiri godine svog života posvetio je idejama koje će postati osnova za njegovu knjigu „Tumačenje snova“.
Freud je smatrao da su snovi jezik duše, kojim progovara naše nesvesno, na simbolički način. Svojim pristupom snovima udario je temelj na naučno, psihološko tumačenje snova.
Freud o vezi sna i realnosti…
„Sav materijal od kog su satkani snovi nekako dolazi iz našeg iskustva, a koji se dalje reprodukuje ili je zapamćen u snu – to se može prihvatiti kao neosporna činjenica. Ipak, bilo bi pogrešno pretpostaviti da će takva veza između sna – sadržaja i realnosti biti toliko očigledna iz prostog poređenja ova dva. Naprotiv, u priličnom broju slučajeva potrebno je duže vreme da se otkrije veza.“
O tome kada se snovi pojavljuju…
„Utisci koji su intenzivno okupirali budan um pojavljuju se u snovima tek nakon što su u izvesnoj meri uklonjeni iz mentalnih aktivnosti u toku dana. Tako, po pravilu, ne sanjamo voljene osobe koje su umrle, dok smo još preplavljeni tugom.“
Kako pišu domaći sajtovi koji se bave psihologijom – rad sna često prerušava želju pa je zato neophodna analiza sna da bi se ustanovila prava priroda želje. Snovi i snevanje su stanja u kojima su bitni sadržaji nesvesnog. Međutim, njihova aktivnost nikada ne ostvaruje premoć nad funkcionisanjem ega, koje ima kontrolu i sprečava ih da prodru u svest i svakodnevni život.
Snovi i sanjanje su svrsishodne psihičke aktivnosti i njihov cilj je da održe psihičku ravnotežu osobe i budu zamena i/ili dopuna za zadovoljstvo i ispunjenje želja. To postižu tako što umanjuju ili otklanjaju strah i osećanje psihičke napetosti u svim situacijama u kojima se više ne može popuštati nekoj nagonskoj potrebi ili, pak, kada se takav nagonski impuls ne može potisnuti.
Freud o pamćenju sna…
„Često smo svesni da smo sanjali, ali ne znamo šta smo sanjali; i navikli smo na tu činjenicu – san je pogodan da se zaboravi. S druge strane, često se dešava da snovi ispoljavaju izuzetnu moć održavanja u našem sećanju. Imao sam priliku da analiziram, sa svojim pacijentima, snove koje su usnili pre 25 godina ili još ranije, a mogu da se setim i svog sna od pre 37 godina, i nije izgubio ništa od svoje svežine. Sve je ovo veoma izuzetno ali i za sadašnjost nerazumljivo.“
