Ni hleb se ne kontroliše kako treba

Potrošnja hleba i peciva u Srbiji je opala za 17,5 odsto, a i sam kvalitet, odnosno sastav ovog neophodnog peciva se dovodi u pitanje, jer nema kontrole u procesu proizvodnje.

Svaki stanovnik sada pojede oko 83 kilograma hleba godišnje, dok je pre devet godina kupovao 101,8 kilograma, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Manje se jede i proizvodi, između ostalog, iz zdravstvenih razloga. A, kvalitet onoga što se kupi, često se dovodi u pitanje. Nutricionistkinja Rada Vejin kaže da beli hleb svakako treba izbegavati zato što on osim čistih ugljenih hidrata, odnosno skroba, ne sadrži ništa vredno.

"Preporučuje se hleb od više vrsta brašna, inetegralnih brašna, to je ječam, raž, ovas, heljda", kaže Vejin. Takav hleb, često je višestruko skuplji od belog. Nije retkost, nažalost, da se od njega razlikuje samo po boji.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije objašnjava da je reč o najobičnijem hlebu od najobičnijeg brašna, "koji se poprska nekim ljuspicama i to je sve".

"Po Pravilniku o kvalitetu hleba ražani hleb treba da ima 30 posto raži u sebi. Ali ne postoji nijedna laboratorija, nijedna akreditovana metoda kojom se može utvrditi koliko u tom hlebu ima raži."

Jedini uslov da se to proveri je da inspektor bude u procesu proizvodnje, što se ne dešava, i tu su najveće zloupotrebe, kaže Papović. Pekari tvrde da malverzacija nema i da je hleb koji mese – kvalitetan.

"Događalo se da su nekim bojama, poslastičarskim koje nisu bile štetne, bojilo testo, ali nikada to nije bilo štetno. Jako je bitno da potrošači mogu da pročitaju sastav hleba", kaže Zoran Pralica iz Unije pekara Srbije.

Koliko sastav sa deklaracije zaista odgovara onom koji je u hlebu, proveravaće se u kontrolama, najavljuje poljoprivredna inspekcija. Svaki treći potrošač koji im se žalio na pekarske proizvode, bio je u pravu.

"U proteklih šest godina, od 7.287 kontrola pekara i pekarskih proizvoda, u 2.022 slučaja konstatovali smo nepravilnosti. Najčešće nisu uspostavljeni sistemi bezbednosti hrane, nedovoljno je uspostavljena sledljivost sirovina, sporna je higijena proizvodnog pogona", navodi Ministarstvo poljoprivrede.

Jedini način da budete potpuno sigurni kakav hleb jedete, jeste da ga pripremite kod kuće. Savet iskusnih zanatlija za one koji ga kupuju jeste da biraju onaj teži i zbijeniji.