Džeparenje na `akciji`
Piše: Milenko Vasović
Počeli smo slučajno da obraćamo pažnju na to. U velikom marketu kupili smo na „akciji“ osveživač za wc šolju, povoljno, što bi se reklo, za 159,99 dinara. Regularna cena u rafu je bila 220 koma nešto.
Kad smo se raspakovali supruga je prošpartala kroz račun , prosto da vidi da nam nisu uvalili i metlu. Za mlađe čitaoce objašnjenje – ranije su trgovci podvaljivali tako što su na kasi držali malu metlu i kačili je na račun onima sa puno robe, pa ako prođe, prođe.
Nije bilo metle na računu ali smo wc osveživač platili 220 dinara. Dakle po punoj ceni. Već su me u istoj radnji “džeparili” nekoliko puta, ali kulirao sam, e sad je pređen prag tolerancije. Vratim se, pokažem kasirki, ona pozove koleginicu, ova gleda račun, gleda cenu na „akciji“ pa veli „pođite sa mnom”. A gde ćemo, pitam, kaže “pa, da vam vratim novac”. A, ne, nisam ja došao da mi vratite 60 dinara, ja hoću da napravimo zapisnik da sam kao kupac obmanut. Jok, nema ona ta ovlašćenja, Zovite nekog iznad vas, velim, zove ona , doći će šefica.
Dok čekam šeficu zavirujem u rafove. I gle, pa trikovi i prevare su na svakom koraku. Pored velike gomile sardina ogromna cena 57,99. E , ali to nije cena za sardine već za sos paradaiz, i to piše, ali sitnim slovima, i ko će da čita, valjda kupac veruje sopstvenim očima. Švrljam dalje, sad već analiziram cene, vidim da se obrnula praksa, sad su pojedini proizvodi jeftiniji u manjim pakovanjima. Na primer, rolna papira istog proizvođača, kada se preračuna, znatno je jeftinija ako uzmete pakovanje od četiri komada nego kad uzmete pakovanje od 12 komada. Kupci su već stvorili naviku da su velika pakovanja isplativija, ali vraga. Sad učimo novu lekciju, opet o našem trošku.
Taman kada sam na odeljenju voća utvrdio da pomorandžama po pravilu jedan dan raste cena a drugi dan ,“na akciji”, pada pozvaše me: Stigla je šefica. Mlada, pristojna i simpatična žena, već upoznata sa slučajem poče da mi se izvinjava, da to nije namera, da je samo ljudska greška, da se, eto, događa. Prekidoh je – ja sam takve scene u vašoj radnji već gledao, ne može biti reč o slučajnosti. Zaćuta na kratko, sleže ramenima i reče, “ja od toga nemam ništa”. Ni sam ne znam da li na to imam pravo, tek ja nastavih, ajte da pravimo zapisnik. E, tu je bilo tvrdo: “Nemojte, ja to ne mogu sama, moram da pitam, neće se to više ponoviti verujte mi… a šta ćete sa zapisnikom”?
Da predam inspekciji, odgovorih.
“Nemojte molim Vas, na meni će se slomiti”.
Dobro, neću, ali sledeći put… mrmljam ja već pomirljivo i na neki način zadovoljan postignutim.
Izlazim iz marketa a iza čujem šeficu, “čekajte gospodine, evo vam jedna boca vina i još jednom izvinite”.
Pričam komšijama šta mi se desilo i kako sam dobio vino, kad krete priča. I oni su, u drugom lancu kupovali krompir “na akciji”: cena sa 74 dinara skinuta na 53,99, kad su stavili na vagu cena je bila 59. Ludnica, i sad ili ćeš kupiti po toj prevara ceni ili ćeš odustati od ručka.
Dan, dva kasnije ćerka se vratila iz drogerije – kraj svakog proizvoda nekakvom narandžastom bojom bile su ispisane “smešno niske cene”. Kupila brucoškinja maskaru, puder, kremu, uzela i šta joj ne treba, kad, na kasi sve duplo skuplje. Zna da računa, pita kasirku kako kad piše…. A ne, kaže kasirka, to je samo za proizvode koji su u toj, narandžastoj boji. Popust je samo na sve narandžasto. Ccccc.
Šta, sad hoćete i vi da mi ispričaste vaš slučaj. Može, imate ispod rubriku komentari pa pošaljite. A ja još da vam kažem, da sam u međuvremenu na “akciji” stavio u korpu prazliku od samo 99,99 za kilogram. Na vagi su mi zalepili cenu od 140 dinara . Ćutao sam, vratio praziluk na raf i otišao.
