Alhemija komunikacije
PIŠE: ANA TOMOVIĆ, communication & business CCT (consalting, coaching & training)
“I ma neka tajna veza, za sve ljude zakon krut, njome čovek sebe veže kada bira neki put…“, hmmm…’tajna veza’ mi se mota po glavi, dok pevušim poznatu pesmu u kolima i razmišljam o mreži nevidljivih kablova, prijemnika i odašiljača koji me okružuju, o ljudima sa kojima sarađujem, interagujem i gradim veze. Obožavam one u kojima ima ’hemije’, rastvaram one koje su mi ’kamen spoticanja’, kristališem one koje su ’kamen mudrosti’ i naelektrišem se zbog onih, koje egzistiraju jer su ’preko veze’.
I dalje razmišljam o sastanku sa Živoradom, vlasnikom kompanije, sa kojim sam sarađivala pre nekoliko godina. Neverovatno, ali istinito – čovek se nimalo nije promenio. Ne, ne mislim da je dobrodržeći za svoje godine, već da je ’oficir za vezu’ iz prošlog veka. Communicare (lat.) – laprdare (srp.), blablatruć, živeo ja, najbolji sam, zaposleni niža vrsta! SPOLJA i dalje dobar frajer, bolje izgleda od svojih vršnjaka, vidno ojačan navežbanim trbušnim mišićima i koferima punim love. Međutim, ono što ja osećam jeste da tu ’love’ nigde nema, one iskrene, strastvene prema poslu i prema ljudima i da jedini mišić koji bi imalo smisla da vežba jeste – srčani! Eh, ali ko će da lajkuje sve to IZNUTRA kada se ne vidi? Kažem lepo – ima neka tajna veza…
Šta se dešava, danas, sa vašom vezanošću za poslovno okruženje? U kakvoj ste vezi – koja privlači ili odbija? Sa kojim osećajem krećete u ’svoju drugu kuću’? Kuću ili robiju? Čija je odgovornost da poslovno okruženje pretvori u otvorenu scenu, koja podržava glumce svih uzrasta u sopstvenoj jedinstvenosti – ’pokaži ko si’? Mislite da će vizualno bogatsvo ’fensi-napucanih’ enterijera, isprogramiranih osmeha i šarenih tapeta sakriti siromaštvo duha, iskrenosti i pravih odnosa?
Čudna je ta čarobna reč – komunikacija, iza koje se skriva sve ono što vidimo i mislimo da je jasno na prvi pogled, a zapravo podrazumeva ono što osećamo, što je nevidljivo i što nam se pokazuje iskustveno kroz život. I onda se desi da nas neko nervira, a mi ipak osećamo da je to što nam govori prava stvar za nas. Ili se desi da se sa nekim slatko ispričamo i samo tren kasnije shvatimo da smo vodili ’šuplju priču’. Parodija današnjeg društva je upravo u tome, što na vrhuncu tehnoloških, naučnih i ’neobjašnjivih’ dostignuća u svetu komunikacija, većina, zapravo ne ume i ne zna da ostvari ’humane’ umesto ’tehnoloških’ veza, prvo sa sobom, a posledično i sa drugima. Sa druge strane, lepota trenutka u kome živimo, upravo zahvaljujući pomenutim dostignućima, jeste dostupnost informacijama i mogućnost spoznaje, kako bi posledica bila ispunjen i svrsishodan život.
Sećam se i sebe mlađe u svetu biznisa, u doba saradnje sa Živoradom. Sećam se jutarnjih kostima, koje sam sa velikom pažnjom birala, uloga u koje sam ulazila u zavisnosti od pozorišne lokacije i upravnika istih, a ponajviše od planiranih budžeta koje su spremali da odvoje za datu godinu. Mnogo truda, energije i akcije, što uz mladost i neiskustvo i ide. Ono čega se najviše (O)sećam jeste lepršava RADOST sa kojom sam se budila, stvaralačka kreativna energija dok koračam uzbrdo, savlađujem komad po komad, čin po čin, završavam predstavu sa velikim aplauzom i društveno priznatim nagradama. Mislila sam da odlično komuniciram i ostavljam dobar SPOLJAŠNJI utisak. Vodio me je osećaj da gradimo odnose u kojima svako dobija. Bilo je naporno, svi su bili u igri i bili smo radosni! A onda dođu godine kada takva radost nije dovoljna, jer osećaš da ti nešto nedostaje. Primetiš da te život nekim čudnim spletom (ne)srećnih okolnosti navodi da usmeriš skoro istu količinu energije, napora i akcije ka UNUTRA, ka sopstvenom pozorištu, čin po čin, nizbrdo u sebi . Neku ulogu odbiješ, neku otplačeš, neki kostim pocepaš, neki ušiješ, a svakako počinješ da osećaš koja je uloga baš napisana za tebe. AHA! – i spojiše se Olimp i Panonska nizija! Počinješ da radiš po sopstvenim pravilima, opuštena i sigurna u ’osećaj u stomaku’ ili ’srčanu čakru’, onako kakva zaista jesi i kakva želiš da postaneš. Osećaš da komuniciraš, kako spolja tako i iznutra! Ne ulaziš u društvenopoželjne uloge, već pratiš intuiciju i mudrost iskustva, svesna da je unutrašnja nagrada ’prvovažna’. Sada je lakše, ne moraju svi biti u igri i osećaj radosti je pun!
Lideri novog doba u akciju! Pokažite da integritet, fleksibilnost, poštovanje i poverenje mogu biti zamena za retro ego-bičeve. Pokažite se! Uzdižite svoje ljude kroz saosećanje, a ne kroz lažna sažaljenja. Budite alhemičari sopstvenog biznisa i komunikacije, represija dole – živela harmonizacija! Stalno učite i menjajte sebe, budite primer koji će inspirasti da je promena moguća! Nezamenljivi možete biti samo u svojoj jedinstvenosti i zato je hrabro istražujte ’do poslednjeg daha’! Umesto gordog pogleda ka zaposlenima, pogledajte dublje u oči prekoputa i prepoznajte deo sebe u njima! Pretvarajte olovo u zlato, ali ne bukvalno samo kroz količinu zlatnih poluga i EBTDA, već vodeći računa o sopstvenoj dragocenosti, brilijantnosti drugih i ’zlatnim mostovima’ odnosa koje gradimo. Ulica je dvosmerna, ravnoteža je dinamička, sve što seješ žanješ i zato nema iznenađenja koje je neshvatljivo!
Glumci na ugovor, budite iscelitelji dasaka koje život znače! Ako je posao na kojem ste danas dovoljno ’olovan’, malo čarolije u ruke, oslušnite hrabro srce i samo napred, jer svi smo alhemičari i zlato nas negde sigurno čeka. U svojoj suštini alhemija podrazumeva rastvaranje i ponovnu koagulaciju, malu smrt da biste se ponovo rodili, iz procesa u process svesniji i celovitiji da ste jedinstveni primerak … i da je prvo važno naći zlato u sebi, kako bi se pokazalo i na sceni života, gde je posao samo jedan od činova. Ima neka tajna veza, tajna veza za sve nas… želite li da je otkrijete?
Izvor: BIZLife
Piše: Ana Tomović
