Da li ste i vi upali u ovu mentalnu zamku? Psiholozi kažu da sabotira uspeh!
Odluke su teške. Šta da obučem, šta da jedem a da bude zdravo, u koliko sati zakazati sastanak, itd. Ako brzo odgovorite na ova pitanja, možete se osećati produktivnijima, jer ste se rešili nekih zadataka. Ali, efikasnost nije isto što i produktivnost, posebno ako ste doneli pogrešne izbore.
Tako bar misli Čarls Dahidž, dobitnik Pulicerove nagrade, novinar i autor nove knjige “Pametnije brže bolje”, koja govori o nauci o produktivnosti.
U knjizi, Dahidž piše o konceptu “kognitivnog zatvaranja”, koji psiholozi opisuju kao “želja za pouzdanim sudom o nekom pitanju, bilo koji pouzdani sud, u odnosu na konfuziju i nejasnoću.” To je kada brzo, lako i bez previše razmišljanja prelazimo preko odluka. Kao da želimo da se što pre otarasimo dilema. Potreba za tim misaonim zatvaranjem može da bude od pomoći, i Dahidž kaže da je na nekom nivou i potreban za uspeh – niko nikuda nije stigao raspravljajući o najmanjoj odluci.
Sa druge strane, velika potreba za misaonim zatvaranjem može da znači da vam je potebno da uradite zadatke iako nužno zadatke niste uradili kako treba. To je razlika između osećaja produktivnosti i realne situacije produktivnosti.
U intervjuu za Business Insider, Dahidž objašnjava kako potreba za misaonim zatvaranjem može da se odigra na sastanku. Okrenete se ka osobi do vas, recimo eksperta u trenutnoj temi, i kažete, “Šta ćemo da radimo?” On vam da odgovor, i to je kraj. Nema diskutovanja na određenu temu, nema različitih pogleda na problem, nema kreativnih rešenja, nema novih ideja…
Opet: Efikano, ali ne i nužno produktivno.
Kako onda da čuvamo potrebu za kognitivnim zatvaranjem koje može da sabotira naše odluke?
Dahidž kaže da je to kreiranje sistema koje nas teraju da budemo sigurni da dajemo vreme koje je potrebno određenoj odluci.
Tokom istraživanja, proučavao je najuspešnije timove u Google-u, koji su okarakterisani kao “Psihološka sigurnost”. Zaštitni znak psihološke sigurnosti je da svi imaju priliku da utiču na velike izbore. Kako Dahidž kaže to nije zbog toga što svi nužno imaju dobru ideju, već pomaže da grupa dođe do bolje odluke tako što tera ljude da potvrde izbore koje prave.
Kada treba da objasnite svoju odluku drugim ljudima, možete da dođete do nekih rupa u svom rezonovanju koje biste verovatno pripustili.
Jednom kada timovi stvore naviku diskutovanja o velikim odlukama, svešće na minimum uticaj potrebu pojedinca za misaonim zatvaranjem.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: N.V.
