Kada pričamo o stvarima koje se nisu desile, a ne lažemo?
Bez sumnje se svakom od nas bar jednom desilo da prepričava neki događaj, ali i da bude uhvaćen „u laži“. Zapravo, mi nismo ni svesni zbog čega se naše sećanje na neki događaj razlikuje od stvarnih činjenica. Naučnike je zanimalo, pa su potražili odgovor i na ovo pitanje…
Jedna pesma iz brodvejskog mjuzikla „Hamilton“ peva o junaku koji kaže da zamišlja svoju smrt toliko, da mu već izgleda kao uspomena. Osećanje da je smrt već deo prošlosti mu omogućava mu da se oslobodi ideje o umiranju i da aktivno deluje, sada bez straha od smrti ali sa svešću o kratkotrajnosti života. Prema ovoj pesmi, slava glavnog junaka je sagrađena na osnovu lažnog sećanja, a nova studija ukazuje na mogući razlog uspeha ove mentalne strategije.
Psiholozi su dugo bili svesni kreativne slobode koju naš mozak oslobađa kada dešifruje činjenice iz naših životnih iskustava u autobiografske uspomene. Svi smo se mi nekad osramotili pričajući priču o događaju koji nam se desio, da bi nas neko ko je bio sa nama ispravio („Ta kola koja su projurila pored nas nisu bila crvena nego bela i imam sliku da to dokažem“). A ovakve prilike gde smo „prozvani“ zbog svog pogrešnog pamćenja su samo delić netačnih sećanja sa kojima se nikada nismo (ili nećemo) suočil.
Česta razlika između onoga što smo upamtili i stvarnih činjenica kako su se one zapravo desile nije naša krivica nego deo konstruktivne prirode autobiografske memorije. Kada god se prisetimo nekog događaja iz prošlosti, ne pritisnemo dugme „plej“ i pustimo snimak kao na Jutjubu (Youtube), neko ga iznova gradimo na osnovu tragova našeg sećanja skladištenih na različitim lokacijama našeg mozga. I svaki put kada se nečega prisetimo, mi to radimo na malo drugačiji način.
Kao što, za Psiholodži Tudej (Psyhology Today), psihološkinja Elizabet Loftus (Elizabeth Loftus) primećuje: „Suštinski, sva sećanja su ’lažna’ u određenom stepenu. Sećanje je rekonstruktivni proces, a razlike od stvarnih događaja – lažnih sećanja – su instinktivni i neizbežni rezultati naše konstruktivne memorije“.
Dakle, kada sledeći put budete nenamerno slagali, nemojte se stideti. Sada imate i naučno opravdanje.
Izvor: BizLife
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
