Kolektivno letovanje u Norveškoj

Piše: Milenko Vasović

Nama kao da je malo jedan slučaj Kristijan. Izvesni Kristijan Stenberg rođen kao  Jasmin Buhić  nasamario je čitavu upravu grada Beograda. Za one koji ne znaju Jasmin je rođen u Mrkonjić Gradu a onda je, ne zna se tačno kada i kako, promenio ime. Potom se, u skladu sa novim  imenom, po Beogradu  predstavljao kao finansijski stručnjak iz Norveške.

Dečko je završio ekonomiju na privatnom fakultetu u Srbiji, a onda se kao ekspert prošetao kroz četiri državna preduzeća. Prvo je radio  u Gradskoj upravi za cene, Centru „Sava“, a potom kao predsednik Nadzornog odbora JKP „Beograd put“. U poslednjih pet meseci bio je finansijski i direktor JP „Ada Ciganlija“. Tu, u „Adi“, je i demaskiran, zaposleni su brzo  shvatili da Stenberg nije ni „f“ od finansijskog eksperta.

Ovaj šeret iz Mrkonjić Grada, Norvežanin sa dokumentima Republike Srbije, očigledno se divno zabavljao. Bio je nadomak karijere uspešnog menadžera, da neke fakture koje je potpisivao nisu postale sumnjive. Kako slučaj ne bi završio u policiji Kristijan Stenberg se sam povukao. Dakle, znao je i kada treba otići. Ipak, sumnjive fakture se i dalje proveravaju.

Lažni norveški ekspert očigledno je imao podršku važnih ljudi u Beogradu. Iako od njega sada svi peru ruke, ipak, neki tragovi postoje. Kristijana Stenberga  je Skupština grada u maju 2014. samo mesec dana posle ustoličenja nove vlasti, postavila za predsednika Nadzornog odbora „Beograd puta“. Zna se kako se bira predsednik NO, mora neko da ga predloži, da obrazloži  predlog, mora da ima većinu u Skupštini.  Sve je to imao Krisitijan Stenberg.

U ovoj Nušićevskoj predstavi jedino je bio iskren Žarko Šormaz direktor JP „Ada Ciganlija“. Šormaz je priznao da je on doveo Krstijana  jer mu se svideo njegov način rada još dok je radio u Gradskoj upravi za cene.

Šta bi mogla biti pozadina slučaja Norvežanin? Rodbinske i kumovske veze – teško, kupovina radnog mesta – još manja verovatnoća. Nema naznaka ni da je Kristijan nekom poslužio za finansijsku prevaru. Sem ako im nije obećao kolektivno letovanje u Norveškoj.

Pa šta je onda? Ništa, Jasmin je jednostavno mali prevarant na čije fore su naseli neki ljudi, a sve u želji da se okruže ekspertima, pa još iz inostranstva. Kao da u inostranstvu nema prevara. A setimo se da je jedan stari prevarant, čovek koji je govorio pet jezika, uspeo dva puta, kao staro gvožđe, da proda Ajfelov toranj.

Priča o Kristijanu je najvećim delom priča o našim naravima. To je klasičan primer lakovernosti, to je priča o potcenjivanju svega domaćeg. Mi kao da smo pali s Marsa, nas sada stranci uče kako se gaje lešnici, kako se tove svinje…

Nemam običaj da virim u tuđe, ali pre nekoliko dana gledao sam na kasi u  korpu čoveka ispred mene: tri stvarčice je kupio – paket negazirane vode, pile za roštilj i pakovanje toalet papira. Sva tri artikala su proizvedena u inostranstvu, pomislio sam da je stranac. Na izlasku, priometio sam, seo je u razdrndanog juga. Dakle, naš čovek, ali kupuje sve strano.

Mogu da potpišem da ima naših proizvoda boljih od ona tri iz pomenute korpe. Kakve to veze ima sa našim junakom sa početka teksta. Ima, jer je sve to deo naše naivnosti. Među onim desetinama hiljada ekonomista koji čekaju na posao u Srbiji sigurno je bilo boljih od Kristijana, ali oni su ostali van korpe.

Izvor: BIZLife