Kupovinu radnog mesta treba legalizovati

Piše: Milenko Vasović

Svako od nas bi investirao u posao 2.000 evra. Još ako će ta investicija da se vrati za nekoliko meseci, eto dobre prilike. Tako su valjda mislili i oni prevareni Beograđani koji su nekoj dvojici „sa dobrim vezama“ davali novac a za uzvrat dobili „čvrste garancije“ da će ih zaposliti u Komunalnoj policiji.

Posle se ispostavilo da je bio lažnjak. Sedmoro njih je tim likovima dalo 15.500 evra, otprilike dve hiljade po radnom mestu. To je realna, pa čak i povoljna cena za kupovinu državnog posla u Srbiji.

Pre sedam, osam godina upućeni su tvrdili da je direktor jednog javnog preduzeća za svog mandata primio 500 radnika. Tarifa je bila 2.000 evra, pa pomnoži! Čovek je prihodovao milion evra. Dobro, nešto je posle morao da da advokatima i zatvorskim čuvarima, ali izvukao se.

Takva „investicija“ u posao u Srbiji nije neuobičajena. U pitanju je samo tarifa i pouzdanost posrednika. Navodim ovaj primer da vam dočaram stanje i razmišljanje mnogih. Da se ne stekne pogrešna slika kako su onih sedmoro prevarenih bili naivni. Nipošto, svi koji su platili nadajući se poslu u komunalnoj znaju kako sistem funkcioniše. Neki od njih su, verovatno, i čuli za slične primere.
I računica je prihvatljiva, za četiri, pet meseci od plate će se vratiti sve uloženo, plus ostaje staž, koriščenje službenog automobila i osećaj vlasti.

Taj osećaj vlasti i njena zloupotreba (videli smo to na primeru bostandžije koji je umro zbog maltretiranja od strane komunalaca) mogu da donesu vanredne prihode klasičnim ili indirektnim reketiranjem. I to reketiranje ne treba shvatiti tragično, to je model ponašanja mnogih državnih činovnika.

Dakle, oni koji sede i čekaju posao gube vreme. Možda bi valjalo razmisliti o uvođenju kupovine radnih mesta u legalne tokove. Na primer, da se deo sredstava koji se daje stranim investitorima odvoji za kupovinu radnih mesta u državnim službama. To bi i državi bilo jeftinije, samo treba uvezati fondove i banke, pa otvoriti kreditne linije.

Svi bi imali koristi, i znalo bi se kod koga evri završavaju. Taj bi mogao biti oporezovan i državi bi se odmah vratio deo novca, koja bi mogla da ga reinvestira u novu kupovinu radnih mesta. Ma milina jedna. Čak bi se uspostavilo i nekakvo tržište – za policiju 1.500, za komunalnu 2.500 za javna preduzeća tri, za diplomatiju… moraš da imaš i najmanje jednu krivičnu prijavu.

Tako uspostavljeni red bi zahtevao i da svaka firma ima svog poverenika za prodaju radnih mesta. Poverenik bi imao zaduženje da obezbedi što je moguće nekvalitetniji kadar i, naravno, avansnu naplatu. Brinuo bi i da veći deo sredstava ode šefu ili u partijsku kasu. Još bi imao i obavezu da vrati novac ako ne bude ništa od posla. Svakako umanjen za troškove obrade formulara.

Nije u redu, gotovo da se graniči sa nemoralom, taj restriktivni odnos prema nezaposlenima. A mogu da se kupe diplome, doktorati, penzija, bodovi u fudbalu, sudska presuda, nalaz komisije, znanje jezika – ups, to ne može – upis u vrtić, vozačka dozvola, glas na izborima, odbornik, poslanik, ministar… Samo ne može posao. Nepošteno. Ua!

Legalizacija kupovine državnog posla uvela bi više reda i na sekundarnom tržištu diploma. To jeste težak put ali to je jedini način da Srbija postane uređena država To su, očigledno, neki davno ukapirali.

Izvor: BIZLife