I ministri da nose pelene

Piše: Milenko Vasović

To bi moglo i zakonski da se uredi – „svaki poslodavac koji tera radnike da nose pelene, prvo mora sebi da ih stavi„. I inspektori rada koji na to žmure – „kazniće se stavljanjem pelena sa zabranom čestog menjanja„. I odgovorni u resornom ministarstvu, sve do ministra. Pa kad se oni ojedu, e onda neka stave i radnicima.

O nošenju pelena rađena su razna istraživanja, neka od njih i na temu zašto ih stariji ljudi odbijaju. I ta istraživanja pokazuju da pelene kod mnogih izazivaju osećaj poniženosti, gubitak dostajanstva, čak i ako su u fiziološkom smislu neophodne.
Ali niko se nije bavio dostojanstvom radnika, da li se i oni osećaju poniženo. Možda zato što je ova tema novijeg datuma i što još nije dobila planetarne razmere.

Da li je profit važniji od dostojanstva? Mnogi vlasnici firmi u Srbiji reći će „Ne“, a zapravo će misliti „Da“. Jer šta je dostojanstvo hiljadu, dve ljudi, naspram miliona i miliona profita.

Ne samo da je iznad dostojanstva već je profit i iznad zdravlja zaposlenih. Zabrana radnicima da idu u klozet odnosno preporuka da nose pelene, dovodi do uzdržavanja od mokrenja a to do urinarnih infekcija i još ponečega. To kasnije dovodi do povećanih troškova lečenja, ali nećemo sada o tome.

Na nekim američkim farmama živine, da bi sprečili čest odlazak u toalet, radnike vezuju za proizvodne linije. „Demokratija“ ima razne oblike. Pelene su nekako postale nova doktrina poslodavaca. Oni koji malo duže pamte znaju da je ponižavanje zaposlenih kao poslovna filozofija davno napuštena na ovim prostorima. U svim firmama poštovalo se pravo čoveka na humane uslove rada. Preporuka pelena za zaposlene do pre koju deceniju u Srbiji bi se posmatrala kao devijantni slučaj, kao primer za psihijatriju.

Sada nam iz pogona Jure i Geoksa stižu vapaji zaposlenih. Minstri privrede, finansija, zdravlja, rada… premijer svi odreda ćute. Ćute i gradonačelnici i stranke na vlasti, jer svi oni imaju neku vajdicu, videli smo to na primeru inspekcije koja je dobila na poklon automobile. Da bi se oni vozikali radnici moraju da piške u gaće. To je ta briga za čoveka.
Da zlo bude veće, te firme su u Srbiji otvorene uz velike subvencije države, što u infrastrukturi, što u kešu za svako radno mesto. Subvencije su date iz budžeta, vlasnici i punioci budžeta su i oni poniženi u tim preduzećima. Tako imamo apsurdnu situaciju da su zaposleni u Juri i Geoksu i sami finansijeri svog ponižavanja.

I umesto da država zaštiti svoje građane, ona ćuti. Još gore je to što ona ćutanjem štiti poslodavce, štiti neki tajni dogovor, štiti proviziju koju je neko uzeo za visinu subvencije.
Ima li dokaza za takvu tvrdnju? Nema ih novinar, ali ih ima onaj ko treba. Inače, zašto bi se subvencije vrtoglavo uvećavale po svakom radnom mestu. Krenulo se sa simboličnih nekoliko hiljada a sada smo dogurali do fantastičnih 27.000 kolika je subvencija za fabriku u Obrenovcu. Mogao bih da se kladim da će kada fabrika bude otvorena pola ove varoši nositi pelene. I da će se ta epidemija širiti.

Izvor: BIZLife

Piše: Milenko Vasović