Najbogatiji Srbin se oblači na buvljoj pijaci

Piše: Milenko Vasović

Da li verujete u ovaj  naslov? Naravno ne, ali ste po inerciji krenuli da čitate. Znatiželja u vama hoće da sazna koji je bogatun bankrotirao kad kupuje na buvljaku. Strpite se, nećete saznati.

Verujem da ste već čuli za izjavu Ingvara Kamprada, to je onaj čikica što je osnovao Ikeu, da se oblači na buvljoj pijaci kako bi uštedeo novac. Inače, gospodin Ingvar je „težak“ 65,5 milijardi evra i četvrti je na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi. Njegovo bogatstvo je veće sedam puta od srpskih deviznih rezervi.

I to sa vlasnikom Ikee uopšte ne zvuči šokantno, čak nekako deluje očekivano. Ne miriše ni na marketing, ni na demagogiju. Kaže gospodin Kamprad da je time hteo da da primer i drugima.  Pa, zašto onda izgleda  nemoguće da se najbogatiji državljanin Srbije oblači u istom „butiku“.

Zato što je različit put do bogatstva i moći tog Šveđanina i našeg, pa nazovimo ga Pere Bogataša. Naš Pera je do imovine došao preko noći, onaj dekica iz Švedske je u svoju imperiju uložio šest, sedam decenija truda. Naš Pera je na nameštenom tenderu kupovao preduzeća, a Ingvar je stvarao. Naš Pera je uzimao kredite, ali većinu nije vratio i neće, a Ingvar zna da sa bankama nema šale.

Bogati  Pera je odmah i deci kupio kola od 100 hiljada  evra, a kod Ingvara je to razbacivanje. U Švedskoj i okolnim zemljama bogatstvo i moć je neumesno pokazivati.

Ovdašnji bogatun ne samo da želi da pokaže imovinu već je nekako i u obavezi da to radi. Njegova imovina je pomalo i naša.I mi hoćemo da joj se divimo, da je pratimo.

Ako je kapital brzo stečen to morada se oglasi na sva zvona.  Drugačije niko neće verovati. Zamislite da čovek ima milijardu evra, a da vozi polovnog „punta“.  Pa, rođena žena bi mu rekla da je bankrotirao.

Imovinu mora da prate i statusni simboli, jahta, džip, telohranitelji, vila u turističkom centru. Tu su i, da prostite, starlete,  one imaju savršene senzore za bogatstvo. Nema veze što je jahta kupljena parama Fonda za razvoj, i što radnici šest meseci primaju minimalac, i što je dug za porez  veći  od Avale…

I kako u takvoj situaciji oblačiti se na buvljaku? Novine koje zaviruju u spavaće sobe i čeprkaju po donjem vešu jedva bi dočekale da se rugaju bogatom Peri koji na tezgi proba duksericu. Brkata prodavačica, koja je najbogatijem Srbinu „izvukla“ osam evra, osvanula bi na šest naslovnih strana. Ostali bogatuni bi likovali.

Zahvaljujući štedljivom stavu Ikea je i postala to što danas jeste. Vlasnik je štedeo da bi napravio imperiju. Ovde je obrnuto, vlasnik rasipa, a mi svi štedimo za njega. Država samo posreduje.

Jednom mi se jedan od bogatijih Srba poverio da uživa u ruletu. Ali da  bi igrao mora da ode u inostranstvo: „kad bi  me ovde videli, propao bi“. Valjda zato što se kocka našim parama.

Tako i Pera Bogataš  najmanje  još  50 godina neće ni parkirati blizu buvljaka, a kamoli kupovati na istom. Da ga ne vide.

Izvor: BIZlife