Najteže lekcije – za kraj
Piše: Nataša Mijušković
Jedanaesti parlamentarni izbori za 26 godina, peti vanredni i treći za poslednje četiri godine. Drugi put za samo dve godine SNS osvaja apsolutnu većinu na izborima. Iako će imati 27 poslaničkih mandata manje, 131 umesto 158, važnije im je, kažu, to što su, uprkos teškim započetim reformama, posle dve godine na vlasti ipak dobili poverenje novih 100.000 birača. Tvrde – izborni rezultat opravdao je raspisivanje izbora; dobijen je širi društveni konsenzus za sprovođenje reformi i fiskalnu konsolidaciju, za šta im je, kažu, potreban pun mandat.
Fiskalni deficit je prepolovljen, smanjena je inflacija, kurs je relativno stabilan… ali je država, kao i većina đaka, najteže lekcije ostavila za kraj. Pre svega, reorganizaciju i racionalizaciju javnih preduzeća: EPS-a, Srbijagasa, Železnice… Do sada se stiglo uglavnom do pravljenja planova kako taj posao obaviti. Iz EPS-a bi, već do kraja godine, trebalo da bude otpušteno oko 1.000 ljudi, a iz Železnica oko 2 700. Jezikom Brisela, otpuštanje viška zaposlenih u javnoj upravi možda će biti poglavlje koje će poslednje biti zatvoreno. Početkom godine već je trebalo da bude otpušteno 9.000 ljudi iz administracije, a prema sporazumu s MMF-om, predviđeno je još 20.000 do kraja godine. Do kraja mandata nove vlade, trebalo bi da bude otpušteno do 50.000 ljudi!
Još jedno veliko pitanje koje će morati da se rešava paralelno s razgovorima o formiranju nove vlade biće sudbina 11 preduzeća u restrukturiranju. Šta će biti s preduzećima koja su pod zaštitom države posle 31. maja, kada prestaje zaštita od naplate potraživanja? Nema baš mnogo onih koji bi da ih otkupe, pa kao verovatnija opcija ostaje stečaj. Za Bor i Resavicu, koji zajedno upošljavaju oko 9.500 radnika, već je najavljeno da neće biti zatvoreni i da Vlada pravi plan za njihov izlazak iz krize. Rešavanje sudbine tih preduzeća skinulo bi državi veliki teret; značajno bi bila povećana efikasnost srpske privrede, budžet bi bio rasterećeniji jer, ne samo što ih je država dotirala, već nisu plaćala doprinose, gas i struju koja bi, inače, po dogovoru s MMF-om, sledećeg meseca trebalo da poskupi.
Konstantno dovođenje stranog kapitala nešto je što se podrazumeva. Ali, umesto velikih subvencija za zapošljavanje koji se daju strancima, trebalo bi insistirati na razvijanju domaće proizvodnje i industrije. A s tim, pod ruku, ide i obuzdavanje javnog duga, koji i dalje raste. Iako statistika pokazuje da nezaposlenost ne raste, već se smanjuje – stopa nezaposlenosti je oko 17 odsto – sumnjičavci to pripisuju boljim radom inspekcijskih službi koje primoravaju poslodavce da prijavljuju radnike.
Najmanji privredni rast u regionu prošle godine od 0,7 odsto trebalo bi lako da bude nadmašen. Da li će i kada i prosečna plata od 351 evra? Iako bivša-sadašnja vlast tvrdi da formiranje Vlade neće zaustaviti reforme, pregovori o njenom formiranju i leto koje dolazi ipak će pojesti nekoliko meseci. I taman kad se zahuktaju reforme stiže vreme za priču o redovnim predsedničkim izborima. Nadajmo se – ne i vanrednim parlamentarnim.
Izvor: BIZLife
Piše: Nataša Mijušković
