NAUKA: Kako internet i tehnologija utiču na naš mozak
Da li se sećate kako niste mogli da se setite imena određene glumice, auta koji je vozio vaš stric pre dve decenije ili koje je godine bila neka bitka? Srećom, sada imamo internet, a odgovori su na klik od nas. Pored toga što je internet promenio naše živote, on je na određeni način promenio i način rada i procesuiranja informacija našeg mozga, objavio je Big think.
Postavlja se pitanje da li je cela ova promena dobra ili loša za nas. Jedna studija se bavila, kako su nazvali, ’kognitivnim istovarom’ odnosno oslanjanjem na Gugl, GPS i druge spoljne uređaje koji su zamenili naše uspomene i pamćenje. Ova studija se bavila uticajem na učenje i rešavanje problema.
Ispitivani su studenti nekoliko univerziteta i gledano je koliko su radi u posezanju za telefonom kada se postavi nekoliko pitanja. Prvo su učesnici podeljeni u dve grupe. Svakoj grupi je podeljeno nekoliko trivijalnih pitanja. Jednoj grupi je bio dozvoljen Gugl dok se druga grupa oslanjala samo na memoriju. U drugoj fazi su postavljana lakša pitanja, a obe grupe su mogle da koriste telefone.
Oni koji su i u prvom delu koristili pretragu mnogo su češće posezali za telefonom iako su pitanja bila lakša. Suprotno tome oni koji su se oslanjali na memoriju nastavili su da prvo promišljaju o pitanjima pre nego što posegnu za telefonom. Isti ti studenti su mnogo brže odgovarali na pitanja. Oni koji su se oslanjali na internet se nisu trudili da razmisle o pitanjima, čak ni o onim jednostavnim.
Autori studije su zaključili da internet skraćuje raspon naše pažnje i memoriju, i utiče na učenje i obrazovanje.
Kako tim stručnjaka navodi ’kognitivni istovar’ se događa već više od veka. Decenijama koristimo digitron za kalkulaciju naših finansija i kalendar za obeležavanje važnih događaja. Kako oni navode ljudi će koristiti tehnologiju kada veruju da je superiorna u odnosu na njihove mogućnosti. Iako ovaj istovar šteti našu memoriju, tehnologija nam je potrebna jer su naši kapaciteti ograničeni, a prema istraživačima ona ruši te kognitivne limite.
Ipak postoje i negativne strane. Ovaj istovar može učiniti naša životna iskustva manje ’živim’ u našim sećanjima. U jednoj studiji posetiocima muzeja je dozvoljeno da fotografišu kamerom određenu postavku. Istraživanje je ustanovilo da je mogućnost uslikavanja učinila da ljudi pamte manje stvari o izložbi i da totalno zaboravljaju detalje predmeta. I, bolje su pamtili predmete koje nisu uslikali.
Korišćenje telefona može učiniti da propustimo najlepša iskustva u životu.
Internet zaista menja naš mozak, a to je pokazala i jedna studija predstavljajući promenu njegovih aktivnosti kada nam stigne notifikacija kao podsetnik za neki događaj. Većina ljudi ih nije ni svesna. Koliko god nam internet pomaže, nauka je potvrdila činjenicu da oštećuje naš fokus i udubljivanje u misli. Takođe, možemo biti bolji u multitaskingu ali naša kreativnost će se pogoršavati.
Čitanjem gomile sadržaja prestajemo da se koncentrišemo i udubljujemo u materiju. Često propuštamo poentu i saživljavanje sa tematikom ili objektom zbog tehnologije. Kada je reč o mozgu i dalje nije ispitan ceo organ ali studije se nastavljaju.
Korišćenje tehnologije i interneta je dobro ali treba da ograničimo tu upotrebu na tehnikalije, nikako na kulturološke aspiracije i emotivne događaje.
[preporucene_vesti ids=“237700, 241306, 233229″]
Izvor: BIZLife
Foto: pixabay
Piše: D.G.
