Roboti preuzeli poslove inspektora
Piše: Milenko Vasović
Ova futuristička priča ne dolazi iz Japana, mesto radnje je Beograd. Kako drugačije objasniti odluku inspektora Poreske uprave da zapečati jedini WC na Glavnoj železničkoj stanici kojom dnevno prođe desetak hiljada ljudi.
Jedino je robot mogao da donese takvu odluku. Jedino mašina nema tu vrstu potrebe, Robotu se nikad nije dogodilo da juri u WC rušeći sve pred sobom. Samo mašina nikad nije čekala ispred toaleta, jedino ona ne zna šta je retka stolica, ne zna šta je plač deteta kad se upiški. Ne, živ inspektor to ne bi mogao da uradi
Samo robotu može biti važnije da li je prijavljen radnik koji pere WC od fizioloških potreba i patnji putnika na železnici. I, kao što roboti još nisu naučeni da vole i da osete ljubav, tako ne mogu da razlikuju prioritete. Robot još ne oseća nijansu – da javni vecei nisu napravljeni da bi punili državnu kasu već da bi praznili narodu bešiku. Da se narod olakša, da to ne čini po ćoškovima.
Olakšavanje naroda u svim zemljama je i političko, ne samo fiziološko pitanje. Šta će oni koji su se uneredili na stanici, a i takvih je bilo, da misle o vlastima. Ko će i na koji način da im kompenzuje osećaj stida i poniženosti. Da tuže inspekciju, kome?
Robot je idealan za ovakve poslove. On se ne buni, radi ono što mu šef komanduje i ćuti. Da je to čovek on bi se pobunio. Ne, robot se ne raspituje šta je pozadina odluke, da li neko nekome preotima posao i slično.
Robot je hrabar, može da uradi i ono čega se ljudi stide. Dobro, nije beskrajno hrabar. Recimo ne bi imao kuraži da zapečati wc na aerodromu. Tamo je druga vrsta putnika. Nema petlju ni da zaviri u neke moćne kompanije. A tako je programiran i ako zaviri konstatuje da je sve u redu.
Mnoge kompanije su ovde usavršile metode varanja radnika i države. Gledao sam jednu prijavu, u njoj je do detalja objašnjeno kako jedna inostrana firma izbegava da zaposli radnike, a time i da plaća državi što je njeno.
Prime devojke na kasu, stave im bedž „obuka“ i posle dva meseca šut karta, nisu zadovoljile. Onda dolazi druga garnitura i tako u nedogled.
Zar je moguće da godinama nijedna od tih devojaka ne savlada tu „komplikovanu“ obuku. Moguće je, jer dok traje obuka nema ni plate, ni doprinosa. Čist ćar, na planeti nema jeftinije radne snage E, po toj prijavi inspektori nisu ni prstom mrdnuli. I svi to u Srbiji znaju i prave se ludi.
A država pokazuje zube na čistačici vecea. I niko da se pobuni. Niti šef inspekcije reče „odblokiraćemo klozete“, niti direktor Železnici zatraži tako nešto, niti beogradska, brižna uprava. Niko. Koga je briga za tuđe muke.
Slučaj sa Železničke stanice u Beogradu samo je realna slika stanja društva u kome je razum ustuknuo. Od kolektivnog slepila čovek čoveka više i ne vidi.
Izvor: BIZLife
