Skupština – još nije ni počelo, a već je počelo

Piše: Nataša Mijušković

Svečano je bilo – samo koliko je poslanicima trebalo da prođu crvenim tepihom i dok je trajala himna. Sve ostalo, bilo je po starom. Prepucavanja, uvrede, populistička izlaganja o svemu i svačemu, a najmanje o onome što je na dnevnom redu…

„Ti si još živ?“ „A ti si još na slobodi?“ Vojislav Šešelj i Nenad Čanak su se međusobno častili, a da još nisu selu u poslaničke klupe. I bez toga, samo brzim pregledom spiska imena 250 poslanika, da se zaključiti da ovaj skupštinski sastav „obećava“ i da će biti iznenađenja svake vrste. Posebno ako je suditi po prvom danu zasedanja, u kome su jedinica poslaničke normalnosti bila izlaganja Vojislava Šešelja i Čedomira Jovanovića.

Prvi, koji je govorio o tome šta demokratija podrazumeva – uz konstataciju da je demokratije u srpskom parlamentu bilo više 1991. nego danas, do drugog, koji je onim što je govorio i, pre svega, načinom na koji je to učinio, smirio strasti među poslanicima koji su raspravu o Maji Gojković kao jedinom kandidatu za predsednika Skupštine pretvorili u raspravu o Srebrenici, bundama i pretresanju političkih biografija. A pričati o tome gde su bili i, još više, šta su nekada govorili a šta pričaju sad, trajalo bi koliko i čitanje Telekomovog telefonskog imenika.

Povod, svakako, nije bio izbor jedinog kandidata za predsednika Parlamenta, već želja za demonstracijom moći s jedne strane i, s druge, stavljanje do znanja većini da će joj u ovom sazivu biti mnogo teže. Uvrede i optužbe samo su „prespavale“ vikend; sad već nešto manje od 200 prisutnih poslanika u ponedeljak nastavilo je još žešćim tempom: o nacionalnosti, lažnom patriotizmu, diplomama, o tome ko je opljačkao ATP Vojvodinu a ko Razvojnu banku… Najstarijem poslaniku Dragoljubu Mićunoviću se, čak, spočitavala krštenica, a Bojan Pajtić je opsovao što je, kaže, bila „fiziološka reakcija na neistine“. Tim ispadom koji nema opravdanja potom su se šokirali oni koji su podržavali iznošenja iz sale, polivanje vodom, bacanje cipela… Doduše, tada su bili članovi neke druge stranke.

Koliko je česta, već nepristojna priča o nepristojnim cenama u skupštinskom restoranu ne zaobilazi ni ovaj skupštinski saziv. Mada, biračima bi mnogo zanimljivija bila priča o tome koliko ih koštaju takva dva skupštinska dana (slaba je uteha što srpski parlamentarci zarađuju i 10 puta manje od kolega u Francuskoj i Nemačkoj). O tome postoji konsenzus. Baš kao i o tome da aplauzom pozdrave četiri grend slema Novaka Đokovića. Dovoljno za početak? Ili je utopija misliti da će se u najvišem zakonodavnom telu, jednom, konstruktivno raspravljati i glasati za predlog, a ne predlagača?

Izvor: BIZLife