10 načina da izbacite nekog iz glave

Sigurno ste se našli u situaciji kada niste mogli da prestanete da razmišljate o nekome, a posebno kada ste se osetili povređeno zbog onoga što je neko uradio ili rekao. Idemo na posao, peremo sudove, vozimo se, pričamo sa prijateljima, kolegama, a opet, u glavi vrtimo isti film.

To je toksični ciklus razmišljanja, koji nam škodi i fizički i psihički. Zanimljivo je koliko se trudimo da izbacimo sve te toksične produkte iz našeg života i očistimo organizam – kupujemo organsku hranu, jedemo zdravo, gajimo biljke. Ipak, ulažemo tako malo napora da očistimo naše umove. Šta je onda “zdravo rešenje” za toksično razmišljanje?

Evo šta sajt “Psychology Today” predlaže. Nešto je iz ličnog iskustva psihologa, a nešto zasnovano na učenju stručnjaka za meditaciju.

Manje reči, više vremena
Recite što manje i pustite da što više vremena prođe kada se suočavate sa poteškoćama. Tako ćete videti da će neke stvari koje su vas nervirale same od sebe “otpasti”.

Ne uvlačite se u igru osuđivanja
Razmišljanje o prošlim događajima i pokušaj da se nekome pripiše krivica (čak i kada sami sebi pripisujete krivicu) retko kada je produktivno. Loše stvari i nerazumevanja često se dešavaju kroz seriju događaja, kao domino efekat. Psiholog čija se praksa zasniva na budizmu Silvija Burstajn (Sylvia Boorstein) kaže da nam jasna hornologija događaja pomaže da proniknemo u istinu: “Prvo se desilo to, zatim se desilo to i to, a onda se desilo ovo. I tako se desilo to što se desilo.”

Probajte da ne potpadnete pod uticaj tuđeg stanja uma.
Još jedna izreka Silvije Burstajn.

Suočavajte se prvo sa svojim najvećim problemom.
Bez obzira šta se desilo, najveći problem sa kojim se suočavamo jeste naš sopstveni bes. Naša ljutnja kao da pravi oblak emocija koje nas sprečavaju da reagujemo na trezven način. Suočite se sa samim sobom – prošetajte, govorite što manje i dajte sebi što više vremena, pre nego što se suočite sa nekim drugim.

Ne pokušavajte da odgonetnete druge.
Pođite od toga – da neko drugi pokušava da odgonetne šta vi mislite, i koje su vaše motivacije. Šta mislite, koliko će oni biti u pravu? Verovatno neće imati pojma šta se zaista dešava u vašoj glavi. Nekad je najbolje samo pitati ili ostaviti po strani.

Ne veruj svemu što misliš.
Kratko i direktno. Jer, naše misli nisu činjenice, i ne treba tako ni da ih tretiramo. Osećamo emocije – anksioznost, tenziju, strah i stres – kroz naša tela. One su fizičke. Često to uzimamo kao znak da su naše misli činjenice. Budistički učitelj savetuje da kada nas preplavi briga, žaljenje, strah, ljutnja… zapamtimo da ovakvo stanje jeste “realno ali ne i istinito” – (Real but not true).

“Nikada nemojte da izbacujete nikog iz svog srca, čak ni sebe.”

Oprostite, zbog sopstvenog mira.
Praštamo ne samo zbog drugih, nego da bismo oslobodili sebe.
[preporucene_vesti ids=“239657″]

Pošaljite im „ljubav“.
Neki psiholozi savetuju da kada ne možete da izbacite nekoga iz glave, nekoga ko vas je povredio, ili ko vas izuđuje, zamislite tu osobu u velikoj lopti bele svetlosti, koju ste im vi poslali. Okružite ih tom svetlošću u mislima, sve dok bes ne izbledi.

Uzmite 90 sekundi “odmora”.
Toliko vremena je potrebno da emocija dostigne svoj vrhunac a zatim počinje da pada, kao talas ka obali. Za 90 sekundi možete duboko da udahnete i izdahnete oko 15 puta, i da za to vreme ne razmišljate oko o određenoj osobi ili situaciji.

Izvor: BIZLife

Piše: N.V.