Zlatibor truje Crni Rzav
Na potezu od Zlatibora do Vardišta, Crni Rzav postao je najzagađenija reka u Evropi! Otpadne vode odavde „putuju“ dalje, u sliv Drine.
U opštini Čajetina, rešili su da izgrade prečišćač, ali su na prvom koraku zaustavljeni: jedino mesto na kome je moguće izgraditi postrojenje nalazi se na 4.500 hektara „zlatne planine“, na ogromnom prostranstvu kojim upravljaju braća Aćimović iz sela Kriva Reka, kupci nekadašnjeg Poljoprivrednog kombinata „Zlatibor“.
Opštinari kažu da je privatizacija Poljoprivrednog kombinata vredna oko dva miliona evra, priča za sebe. Pomenuti kupci uspeli su da dobiju na upravljanje 4.500 hektara basnoslovno vrednog zemljišta, došli su do ogromnog prostranstva, pa ih u žestokoj konkurenciji bogatih, poznatih i moćnih, mnogi smatraju vlasnicima Zlatibora.
– Planom generalne regulacije predvideli smo da se deo ovog prostranstva konvertuje u građevinsko zemljište, jer je to preduslov da se zemljište vrati opštini na upravljanje, a da se onda izgradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Međutim, neko „odozgo“ uporno zaustavlja svaku našu inicijativu. Odgovorno tvrdim da nas državne institucije svesno koče – kaže Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina. – Obraćali smo se nadležnima u republici, ali je predmet uvek ostajao kod nekog beogradskog „ćate“ u fioci. Sada je zbog ovog prostranstva odbijen i naš Plan generalne regulacije, uz mnoštvo „izmišljenih zamerki“.
Tvrde u opštini Čajetina da je na zemljištu nekadašnjeg kombinata, kilometar iza naselja Obudojevica, izgradnja prečišćača jedino moguća, a da bi sve ostale varijante podrazumevale prepumpavanje voda i ogromne nepotrebne troškove. Prinuđena da pregovara, opština je od Aćimovića tražila saglasnost za izgradnju prečišćača, ali dogovora nema.
– Zlatibor proizvodi ekološku bombu! Crni Rzav stvarno je crn. Umesto vode u sliv Drine otiče otrov. Sve „lampice za uzbunu“ su upaljene, ali teški primitivizam ponovo ne dozvoljava, da se ova država upristoji – govori Emir Kusturica, direktor Parka prirode Mokra Gora.
Na jedinoj planini u Srbiji sa izgrađenom kanalizacijom i prečišćačima otpadnih voda, Kusturica apeluje:
– Za početak, neka nadležni izmere zagađenje koje u ovom trenutku proizvodi 15.000 turista na Zlatiboru. Neka zatim omoguće izgradnju prečišćača otpadnih voda da spasu sliv Drine. Boljitak će biti očigledan, a može se videti na primeru Mokre Gore – ističe Kusturica. – Na južnim obroncima Tare, sve otpadne vode prečišćavamo i u prirodu vraćamo tehničku vodu. Recept je tu. Neko samo treba da ga primeni i na Zlatiboru, koji opasno ugrožava sve što smo do sada postigli.
Stamatović tvrdi da je Plan generalne regulacije dobar i da predstavlja najbrži put do prečišćača. Dokument će, kaže, biti objavljen u „Službenom glasniku“, a protiv svih nadležnih koji ponove iznošenje neistina, podnosiće krivične prijave. On apeluje na državu da reši imovinski spor na ogromnih 4.500 hektara „zlatne planine“, čime će izgradnja prečišćača biti omogućena.
Svi čekaju plan
Prema Stamatovićevim saznanjima, Čajetina je jedina opština u Srbiji koja nije dobila saglasnost za Plan generalne regulacije.
– Osujećene su sada sve planirane investicije: proširenje hotela „Palisad“, „Mona“, „Tornik“ i „Vis“, sportske hale i kompleksa „Hemel“, stoje pregovori sa „Femili sportom“ porodice Đoković i sa Jelenom Janković – kaže Stamatović. – Čekaju i poslovi direktno povezani sa očuvanjem životne sredine. Pored prečišćača, plan je potreban da se krene u izgradnju vetrogeneratora, mini-elektrana, rečju „zelene energije“.
Uvesti red
– Srbije proizvodi 42.000 tona otpadne vode godišnje. Poražavajuće je što se to dešava i na Zlatiboru. Kako je moguće da neko uzurpira zemljište za izgradnju nečega tako važnog kao što je prečišćač? – pita Kusturica. – Jasno je da su Zlatibor, Kopaonik i drugi turistički centri u teškoj poziciji, ali ako je društveni i privatni novac uspeo da uvede red u Mokroj Gori, nama razloga da se to ne dogodi širom države.
