Ekološka katastrofa pred vratima Srbije
Ekološka bajka o Srbiji kao zelenoj zemlji u kojoj caruju netaknuta priroda, bistra izvorska voda i čist vazduh, uskoro bi mogla da se pretvori u ekološku noćnu moru.
Beograd je jedan od najzagađenijih gradova Evrope, rekama Srbije plutaju mrtve ribe u društvu sa flašama, a okolinom se širi neprijatan miris kanalizacije, deponija, industrijskog otpada i mrtve stoke. Tako je nedavno rekama Banjska i Topolica kod Kuršumlije tekla crna voda, čijom je površinom plutala ogromna količina mrtve ribe. I tako šest kilometara.
Više od 250 manjih i većih industrijskih pogona i 40 gradova i naselja zagađuju Ibar kanalizacijom, teškim metalima, uljima i drugim otrovima od njegovog izvorišta do ušća u Moravu. A na obalama Južne, Zapadne i Velike Morave nalazi se više od 1.000 divljih deponija.
Javnost je bila zgrožena snimkom Srboljuba Pešića i članova kluba ekstremnih sportova, koji su u martu ove godine pokušali da splavare Južnom Moravom, ali nisu uspeli da se probiju od smeća koje je zakrčilo tok reke.
Nedavno je iz rečice Jablanice u selu Gornja Stopanja kod Leskovca prikupljeno oko 2.000 džakova, mahom plastične ambalaže. Za tri dana čišćenja otpadom je napunjeno 20 traktorskih prikolica.
U udruženju Eko gea, koje se bavi promocijom zaštite životne sredine, za „Vesti“ kažu da su teški metali, pepeo iz termoelektrana, nafta, otpaci iz klanica i direktno ispuštanje kanalizacije glavni izvori zagađenja reka u Srbiji. Dodajmo na to i neuređene deponije, poljoprivredu i saobraćaj. Naši najveći gradovi na čelu sa Beogradom kanalizacione cevi usmerili su direktno u reke jer ne poseduju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Srpska industrija u Dunav godišnje izlije čak 72.000 tona azota i 7.000 tona fosfora, što našu zemlju svrstava na treće mesto rang-liste zagađivača te velike evropske reke. Otrovi koji su natopili zemljište i vodu predstavljaće opasnost po ljude stotinama godina.
– U Srbiji se danas prečišćava svega pet do 10 odsto otpadnih voda. Imamo vrlo malo postrojenja za njihovo prečišćavanje, a polovina njih ne radi. Svi veći gradovi kanalizaciju ispuštaju direktno u vodene tokove, bez bilo kakvih filtera. Sve razvijeniji saobraćaj dovodi do povećanja zagađenja, a velika količina olova i benzena sa ulica se kišama sliva u tokove reka. Više od 70 odsto rudnika u Srbiji se nalazi na tokovima reka. Ispiranjem pepela, posebno u rudnicima uglja, velika količina urana dospeva u zemljište i reke. Opasne materije iz Kolubarskog basena svoj put ka centralnoj Srbiji započinju rekom Kolubarom, a Trepča preko reke Gračanke i Sitnice zagađuje moravski sliv – kažu u Eko gei.
I termoelektrane su veliki zagađivači. One proizvode čak 5,5 miliona tona pepela godišnje, kao i veliku količinu sumpora i azotnih oksida. U Srbiji se na godišnjem nivou na deponije odloži više od 2,3 miliona tona otpada, a prosečan Srbin u toku godine proizvede 300 do 400 kilograma đubreta. Ono bi trebalo da završi na deponijama koje imaju sisteme za zaštitu đubreta i ocednih voda. To je otrovna voda koja nastaje truljenjem i ceđenjem đubreta, a koja se odvodima sliva u posebne bazene postavljene nepropusnim materijalima. Tako se sprečava da otrovna tečnost dospe u zemljište ili reke. Ostaje tu dok ne ispari.
Problem je, međutim, u tome što najveći deo đubreta Srbije dospeva na divlje deponije, pa otrov natapa zemljište i reke. Samo 10 odsto deponija u Srbiji zadovoljava standarde Evropske unije, preostalih 90 odsto truje zemljište, vodu, vazduh i život građana! Nezvanične procene su da ih u Srbiji ima oko 3.000.
U Srbiji postoji 375 kontaminiranih lokacija zemljišta gde je vrednost zagađujućih materija u zemljištu iznad dozvoljene granice. Čak petina ispitivanog zemljišta u pojedinim delovima Srbije sadrži jedan ili više zagađivača u količini većoj od maksimalno dozvoljene, piše u prošlogodišnjem izveštaju o stanju životne sredine u Srbiji.
Čak 18 odsto uzoraka zemljišta iz okoline Beograda, dela Pomoravlja i Šumadije sadrže jedan ili više zagađivača iznad maksimalno dozvoljene koncentracije. Ispitivano zemljište na crnim tačkama u dolini Velike Morave sadrži povećan sadržaj nikla, hroma, arsena i olova. Zemljišta u dolini Kolubare je opterećeno visokim koncentracijama nikla i hroma, i u manjoj meri olova.
U Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije kažu da je veliki zagađivač i poljoprivreda. Srbija je postala jedan od najvećih evropskih zagađivača reka azotom i fosforom iz poljoprivrednih sredstava. Savetnik za kvalitet zemljišta u ovoj agenciji Dragana Vidojević kaže da je za to kriva nekontrolisana upotreba pesticida i đubriva.
Oni koji truju srpsku zemlju, vodu i vazduh, trenutno to rade bez bojazni. Kazne za zagađivanje životne sredine postoje i vrlo su visoke, ali se ne primenjuju. Poslednji ažurirani podaci iz 2009. pokazuju da je tokom godine izdata samo jedna kazna!
Tako je među svim industrijskim postrojenjima, naftnim bušotinama i klanicama, duvanski dim propisom države proglašen za najvećeg zagađivača životne sredine i zdravlja ljudi. Jedino se ovaj ekološki prekršaj debelo kažnjava.
