Intervju: Toplica Spasojević, predsednik UO TSS

  
Niko još precizno nije izračunao koliko se novca okreće u teniskom biznisu na planeti, ali je izvesno da je, naročito u prošle dve decenije, „beli sport“ postao veliki biznis. U čvrstoj vezi sa nekada elitističkim sportom, kojim su mogli da se bave i da ga posmatraju samo bogati, danas se okreću i „prave“ milijarde dolara i evra. Individualno, teniser koji pobedi najviše dobija, dosta dobija i drugoplasirani u finalu, ali istovremeno su stvorene velike mogućnosti da zarade korporacije, sponzori i mnogi drugi na Vimbldonu, US Openu, Rolan Garosu…
 
Srbija danas ima svetskog prvaka u tenisu – Novaka Đokovića i stoga postoje svi razlozi za zadovoljstvo: njegovo lično i njegove porodice, pre svega. Ali, neprocenjivo je važno što je Srbija preko Novaka i drugih mladih poklonika tog sporta, doživela rebrending u zemlju uspešnih tenisera.

Ipak, posmatrano iz biznis ugla ostaje pitanje – šta je sve u igri u tenisu kao biznisu? Predsednik Upravnog odbora Teniskog saveza Srbije, uspešni srpski biznismen Toplica Spasojević, u ekskluzivnom razgovoru za Magazin Biznis govori o tenisu kao biznisu, o tome kako se puni i prazni budžet Saveza za koji je zadužen, koliko je novca potrebno da „odraste “ jedan solidan mladi teniser, kao i o tome ko i koliko zarađuje u tenisu u svetu. Kako je, dakle, tenis dostigao ovoliku popularnost? 
 
– Tenis krasi vrhunska dinamičnost, gledljivost, relativno je razumljiv za praćenje. Zbog svega toga, tenis je postao planetarni fenomen. Ali, za postizanje vrhunskog rezultata tenis nije jeftin. Znamo od roditelja Novaka, Jelene, Ane, koliko im je bilo teško. Nekada su tenis mogli da igraju samo bogati. Sada je mnogo demokratičnije i igraju ga i oni koji nisu izrazito imućni. Tenis je postigao masovnu popularnost i zato što je televizija veoma gledana, pa je moguće pratiti mečeve. Takođe, tenis je posebno doprineo razvoju poslovanja sportskih kompanija. One su dostigle vrhunac u prošlih 20 godina. Prihodi su počeli da premašuju 10 milijardi dolara ili evra. Sećam se vremena od pre dve decenije kada sam, u spoljnotrgovinskim poslovima, počeo da radim sa kompanijama kao što su Najke, Ribok, kasnije i Fila. Tada je bilo nemoguće dostići i dve milijarde dolara prihoda, a sada je to deset puta više.
 

* Šta je tome najviše doprinelo?
– Doprinela je integracija sportskog biznisa! Promovisanje vrhunskih brendova kroz sportske turnire i rezultate! Promovisanje destinacija i hotela, turističkih usluga. To je učinilo da čitava industrija procveta. Imena tenisera su postala najprepoznatljiviji brendovi. Naši teniseri, pre svega Novak, omogućili su da i mi možemo da se uključimo u tu trku. Oni su i na finansijskom planu dokazali da su ravnopravni i sa Federerom, Nadalom, Šarapovom… da su naši teniseri veoma blizu. Čuven je prošlogodišnji ugovor Šarapove na 50 miliona evra, na osam godina, koji je potpisala sa kompanijom Najki, plus učešće u dobiti, plus modna linija koju će ona kreirati… To je odjeknulo kao bomba u teniskom svetu. Ali, isto tako i Anin i Jelenin ugovor sa kineskim proizvođačem patika, pa Anin ugovor sa proizvođačem reketa, takođe vredi bar deset miliona evra. Doduše, to nije otkriveno do kraja, ali im je garantovano po jedan ili dva miliona evra po sezoni, plus bonusi za osvajanje „gren slem“ titula ili za boravak na prvom, drugom ili petom mestu.

* Kakvih još atraktivnih ugovora ima?
– Poznat je primer Kurnikove koja je završila karijeru sa 100 miliona dolara zarade a da nije osvojila nijedan „gren slem“, a igrala je deset godina. Kada je imala 12 godina, njeni roditelji su tražili 250.000 dolara za potpis prvog ugovora od Najki, ali kompanija to nije prihvatila. Međutim, prihvatio je Adidas i uzeli su je. Najki je to posle uradio sa Šarapovom, a kasnije i sa Serenom Vilijams. Za vrhunske sportiste u tenisu karakteristični su doživotni ugovori. Na primer, Najki prihvata da doživotno daje između milion i dva miliona evra teniskim zvezdama da budu njihovi promoteri i kasnije.

* Ko najviše zarađuje u teniskom biznisu?
– Najviše, ipak, zarađuju korporacije, jer dobro znaju da iskoriste ta svoja ulaganja. Vlasnik kompanije Serđo Takini je napravio odličan posao kad je potpisao ugovor sa Novakom Đokovićem. Kineski biznismen je pre dve godine, naime, kupio italijansku kompaniju Takini. Rast interesovanja za tenis u Kini i Noletova pozicija najboljeg tenisera sveta, napraviće veliki profit toj kompaniji. Ali, kad je reč o igračima, u toj surovoj borbi ostaju samo najjači i najizdržljiviji. I finansijski i fizički i psihički. Ta presija kojoj su izloženi igrači nije nekada postojala. Velikani tenisa između dva svetska rata, na primer, putovali su u Australiju brodom po 20 dana… do Njujorka su putovali 10 dana brodom. Imali su dovoljno vremena da se pripreme. A danas igrači nemaju ni vikend za sebe. Zato je ta velika suma novca koji igrači dobijaju, srazmerna onome što ulažu. Taj odnos je još važniji ukoliko se zna da stotine igrača ulažu i vreme i novac, da roditelji prodaju stanove a da mnogi nisu uspeli.

* Najviše, dakle, profitiraju korporacije?
– Da, korporacije, jer imaju mogućnost „igranja“ na više igrača. A kod pojedinaca ko uloži sve a ne uspe, on je sve izgubio. Ponekad mi se čini da je i nepristojno pominjati koliko je ko zaradio, jer su trenirali po osam ili deset sati dnevno, ne znajući krajnji rezultat. Mi u Teniskom savezu zato pokušavamo da pokažemo, kroz naše bavljenje omladinskim tenisom, da nije sve u materijalnoj strani, već da je važno da sačuvaju svoju kondiciju i za neke druge oblike biznisa. Da se ne razočaraju ako ne naprave vrhunski rezultat. Vežbanjem se stiče kapital za budućnost.

* Koliko košta danas jedan teniser, da dođe do takmičenja i do nekog značajnog nivoa?
– Deca kreću sa sedam-osam godina da se bave tenisom i stručnjaci kažu da je to najbolje vreme. Dakle, da bi se došlo do neke 16. godine, kada bi omladinac mogao da bude prvi u nekoj konkurenciji, kada može dovoljno da zarađuje i otplaćuje neke svoje troškove, potrebno je potrošiti stotine hiljada evra. Trošak jedne godine je najmanje 50.000 evra, a potrebno je bar pet-šest godina. Svi misle da je to skup sport zbog opreme, ali mnogo su skuplji tereni i treneri. Zato se mi u Teniskom savezu trudimo da im platimo terene i trenere i ostale stručnjake. Danas štab ozbiljnih igrača ima po četiri-pet članova: sparing partnere, fizioterapeute, lekare, prve, druge trenere; kao malo preduzeće.

* U Upravnom odboru Teniskog saveza Srbije od početka ove godine i vašeg mandata, nalaze se poznati privrednici. Osim Vas, tu su i Slobodan Petrović, Miodrag Kostić, Slobodan Vučićević, Nebojša Divljan, Branislav Stojaković. Ideja je bila da privrednici unesu nov način rada. Kakva je to uloga privrednika?
– Shvatajući značaj teniskog sporta, mi smo, kao društveno odgovorne ličnosti i kompanije, želeli da pomognemo u momentima kada je tenis pokazao da može da bude vrhunski sport u Srbiji. S jedne strane to je obaveza, a s druge, to je veliko zadovoljstvo da možemo da budemo deo uspešne priče i da pripremimo nove generacije mladih da imaju uspehe koje imaju sada Novak, Ana, Jelena, Viktor, Tipsarević. Ideja je da probamo da, koristeći svoje kontakte, dovedemo kvalitetne sponzore iz naših firmi i iz drugih firmi koje posluju u Srbiji, a koje imaju interes da se povežu sa teniskim sportom. Uspeli smo do sada da stvorimo ozbiljan Upravni odbor sastavljen od ljudi koji su spremni da svoje vreme izdvoje i da se posvete ovom sportu koji je izuzetno popularan u našoj zemlji. Imamo izvanrednu harmoničnu atmosferu i zadovoljstvo je raditi.

* Šta ste do sada uradili?
– Sagledali smo organizaciju samog saveza i potrebe za budućnost. Videli smo da su se do sada ljudi herojski borili i ostvarili dobar rezultat, a da je organizacija ostala u senci tog rezultata. Naš je cilj da popravimo organizaciju, dovedemo je na nivo rezultata tenisera i da, s druge strane, otvorimo finansijske mogućnosti za ono što je osnovni cilj Saveza: stvaranje novih talenata, stvaranje kuće tenisa i dalja promocija teniskog sporta u Srbiji.

* Kako ide sa tim finansijskim delom? S obzirom na to da ste uspešni privrednici, od vas se očekuje i najveći doprinos. Kako stvarate budžet Teniskog saveza Srbije?
– Mi smo prvo sagledali šta su nam obaveze u ovoj godini, iz programa koji je usvojila skupština i videli smo da se to kreće oko 1,4 miliona evra. Jedan deo je Teniski savez dobio od države. To je 75 miliona dinara i to je polovina, a drugu polovinu smo mi sami organizovali između sebe i od firmi od kojih smo tražili sredstva, objašnjavajući im mogućnost promocije. Tako smo za ovu godinu zatvorili finansijsku konstrukciju, iako nas i dalje čekaju novi izazovi. Pre svega, očekivano polufinale a možda i finale u Dejvis kupu. Prvo i drugo kolo u Dejvis kupu uvek nosi više troškova nego prihoda, ali prihodi su bolji u drugom delu tog takmičenja. Imamo i dogovor sa igračima da lavovski deo ide njima, jer je njihov doprinos nemerljiv i saglasni smo sa tim.

* Šta još finansirate?
– Na nama je da organizujemo teniske turnire. Ove godine ćemo ih imati dvostruko više nego u prošloj godini: biće 18 turnira. Mi organizujemo i boravak i učešće na tim turnirima za naše najbolje juniore. Imamo na programu praćenja preko 20 juniora. Imamo i razne druge odbore – za takmičenja, za doping i drugu kontrolu, za seniorski tenis i rekreativni tenis za koji takođe postoji veliko interesovanje. Dakle, moramo da pokrijemo sve aspekte tenisa, od pionira do seniora. Paralelno stvaramo i teniske sudije i trenere, jer želimo da licenciramo i njih kako bi u većem broju turnira kod nas mogli da učestvuju najmlađi i da sakupljaju poene. Ranije su najmlađi morali da putuju u inostranstvo da bi dobili odgovarajući broj poena i da ih to mnogo više košta. Dakle, da bi mogli da učestvuju na ozbiljnijim inostranim turnirima, poene će moći da ostvare i u Srbiji. Taj koncept smo preuzeli od Španije, jer su oni povećavanjem broja turnira stvorili veći broj igrača koji su ojačali i obezbedili pozicioniranje na teniskim listama, pa su lakše mogli da dođu do velikih turnira. Tako se stvaraju ozbiljniji igrači. Mi idemo tom linijom.

* A izgradnja nekog teniskog centra u Srbiji?
– Taj deo će biti kruna našeg rada: početak i, nadam se, završetak izgradnje teniskog centra. U razgovorima sa gradom Beogradom i sa Sportskim savezom Srbije, već smo potpisali i preliminarni ugovor o dobijanju zemljišta na upotrebu na Novom Beogradu, kod Hale sportova, gde bismo napravili deset zatvorenih i pet otvorenih terena. Sada razmatramo idejni koncept. Planiramo da napravimo Kuću slavnih, Istorijski muzej teniskog sporta u Srbiji, da imamo teniski kafe i mini hotel za juniore iz unutrašnjosti koji dolaze da treniraju u Beogradu. Mi im i sada obezbeđujemo smeštaj, a možda će to biti lakše ako imamo svoj hotel. Sada radimo projekat. Posao smo poverili jednom od naših najboljih arhitekata, pa potom sve ide na tender. Zahvaljujemo se i Gradu, gradonačelniku i Ministarstvu sporta za razumevanje koje su imali za realizaciju ove ideje.

* Kada će početi izgradnja Teniskog centra?
– Nadam se, relativno brzo. Realno je da se tehničke i ostale pripreme urade do kraja ove godine, a da izgradnja počne početkom sledeće godine. Trebalo bi sve da bude završeno za najviše godinu i po dana.

* Šta je sa akademijom koju je ranije najavila porodica Đoković?
– To zavisi od njihovih planova. Oni su u prvoj polovini ove godine bili koncentrisani na Noletov uspeh, na osvajanje titule broj jedan, ali verujem da ti njihovi planovi ostaju. Pred Noletom je još duga karijera igranja, najmanje još šest-sedam godina. On ima i psihofizičku sposobnost da izdrži dugo igranje. Ali i posle toga, mnogo se još očekuje od Noleta: da pokaže drugim, novim klincima, kako se igra dobar tenis. I cela familija Đoković ima šta da stvori još u tenisu. Ja im želim svaki uspeh u realizovanju onoga što je u interesu sporta u Srbiji. Nama je cilj da sa njima sarađujemo.

* Vi ste privrednik i odlično znate finansije. Kako se puni i kako se prazni budžet Teniskog saveza Srbije?
– On se, pre svega, puni od donacija i sponzorskih ugovora – to je 50 odsto budžeta. Druga polovina je doprinos države preko Ministarstva za sport. Prihode još imamo od Dejvis kupa i FED kupa, od osvojenih nagrada. Od toga igrači dobijaju 70 odsto, deset odsto ide trenerima, a mi dobijamo 20 odsto nagrade. Ali, troškovi organizacije su mnogo veći od toga što mi dobijemo. Na primer, prvo ili drugo kolo Dejvis kupa košta oko 150.000 dolara (od toga 80 odsto ide igračima i treneru) a ako se igra u Areni u Beogradu, onda samo zakup Arene košta 120.000 dolara. Savez pokriva troškove i Arene i igrača i spavanja i keteringa, obezbeđenja, trenera, masera…

* A kako se prazni budžet?
– Prazni se tako što Teniski savez organizuje turnire. Ove godine ćemo imati 18 turnira, a na praćenju oko 20 igrača. Oni dobijaju od nas od 15.000 do 40.000 evra za troškove putovanja. Mi njih pratimo stručno i finansijski. Obezbeđujemo im terene, trenere i ostala stručna lica. Organizacija jednog juniorskog turnira košta oko 10.000 dolara. Pored toga, imamo deset stalno zaposlenih lica u Teniskom savezu Srbije, dok na primer, Teniski savez Francuske ima oko 370 zaposlenih i budžet od 170 miliona evra!

* Kako izgleda srpski budžet za tenis u odnosu na druge zemlje, a imamo svetskog prvaka?
– Rezultati koje ostvarujemo su apsolutno nesrazmerni onome što se ulaže. Naši budžeti su sto puta manji! Ali, nije tenis jedinstven u tom smislu. I košarka i vaterpolo i odbojka – u istoj su situaciji. Društvo je siromašno i daje onoliko koliko ima. Naši sportisti su navikli na to, zato i oni daju maksimalne rezultate i sa ovim sredstvima. Na primer, mi imamo 3.750 registrovanih igrača, a u SAD ima 700.000 registrovanih igrača. U Americi 25 miliona ljudi igra tenis. Profit samo US Opena je 100 miliona dolara; grad Njujork ima 200 miliona prihoda samo od noćenja i od restorana za vreme US Opena. Vimbldon ima već godinama 30 do 40 miliona funti čistog profita; Rolan Garos ima oko 50 miliona evra čistog profita, Australijan Open ima oko 25 miliona američkih dolara čistog profita. U Njujorku US Open posmatra, u nekoliko dana, 750.000 ljudi, dok Vimbldon posmatra 400.000 ljudi! To su cifre koje ne mogu da se uporede sa ovim što imamo kod nas. Ali, cilj našeg Upravnog odbora je da polako dovodimo sve više igrača na našu sponzorsku listu.

* Koliko smo mi zaradili prošle godine kada je Dejvis kup igran u Beogradu?
– Može da se zaradi milion dolara, ali od toga 80 odsto ide igračima. Takođe, treba imati u vidu da se organizuju četiri utakmice, a samo jedan zakup sale košta 120.000 dolara. Drugim rečima, tek kada smo pobednici onda smo u blagom plusu. Ako ne pobedimo onda smo u blagom minusu.

* Političari i tenis? Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova, odnedavno je na čelu Unije tenisera Srbije. Kako to komentarišete?
– Mi smatramo da je dobrodošlo sve što promoviše teniski sport. Svakako je i to korak u dobrom pravcu jer teniski sport treba da se ujedinjuje. Savez je, u svakom slučaju, tu da im pomogne i organizaciono i tehnički. Sa druge strane, učešće političara u upravnim odborima je neophodno, jer ako tu nema ljudi koji obavljaju društveno odgovorne funkcije u zemlji, neće biti ni dobro sportskim društvima. Mi smo u jednom periodu, devedesetih godina, imali apstinenciju političara u upravnim odborima i sportskim društvima i to je donelo niz negativnih pojava. Tada su se određeni ljudi sumnjive prošlosti i pojedine kriminalne grupe uključivali u sport. Postajali su vlasnici određenih ugovora sportista, pogotovo u fudbalu i potpuno privatizovali klubove. Zato je bolje imati one ljude koji su u vlasti. Oni mogu da nam pomognu kao nadzor, kao kontrola, a tek na trećem mestu je da neko svojim vezama može da pomogne u funkcionisanju Saveza. Zato prisustvo Vuka Jeremića može da pomogne i nadam se da će Savez imati saradnju sa Unijom tenisera Srbije.

* Koliko se država uključuje u rad tenisa, imajući u vidu da je to postao sport koji izaziva ogromno interesovanje, da je Novak broj 1 na svetu, da je najveći nacionalni brend i najveći promoter Srbije?
– Imajući u vidu ekonomsku situaciju kod nas i imidž belog sporta kao ekskluzivnog sporta, onda Teniski savez ima dovoljnu podršku države. Zadovoljni smo zbog povećanja sume novca koji je država izdvojila ove u odnosu na prošlu godinu. To je svakako i rezultat dobrih igara u FED kupu i Dejvis kupu i ostalih napora. Ovo što sada imamo je dovoljno i bilo bi nepristojno da tražimo više. Istovremeno, ovo je prilika da se Srbija rebrendira kroz tenis. Pokazalo se da nam nije mnogo pomoglo ni dovođenje nekih velikih kompanija-brendova kao što je Fijat, ni velike investicije kao što je Telenor. Ali, Novak, Ana, Jelena i drugi teniseri, mnogo više su nam pomogli u tom pravcu.

* Vi lično ste uspešan privrednik, na čelu ste ITM grupacije sa mnogo poslova u svom portfelju – od proizvodnje, preko spoljne trgovine do usluga. Kako ocenjujete ekonomske prilike u Srbiji?
– Dobro je da smo statistički izašli iz krize, dobro je da smo stabilizovali kurs, da smo zaustavili pad i blago popravili zapošljavanje. Dobro je što dolaze investitori u Srbiju, ali nije dobro što i dalje izostaju strukturne reforme i dugoročan pristup promenama koje su Srbiji neophodne. U stvaranju dobrog poslovnog ambijenta nismo dovoljno uradili, niti na shvatanju da bez preduzetnika i oslobađanja njihove energije, ne možemo da postignemo mnogo. Mi možemo da dovedemo strane firme, Fijat i druge, ali oni će zaposliti pet ili deset hiljada ljudi. Srbiji je potrebno da se zaposli 750.000 ljudi. A to ćemo postići novom ekonomskom politikom i novim odnosom prema poslu.

* Šta pod tim podrazumevate?
– To znači da moramo da postavimo biznis na najviši pijedestal, da preduzetnike istaknemo i da im damo veliki značaj. Potrebno je da usvojimo novu ekonomsku politiku koja treba da promoviše komparativne prednosti koje Srbija ima. Znamo koje su to prednosti, bezbroj puta je objašnjeno i zvanična politika je prihvatila da su to: poljoprivreda, energetika, infrastruktura, deo industrije koji je preživeo, pre svega, zahvaljujući izvozu. A to može da se ostvari ukoliko se uspostavi novi odnos poverenja između sindikata, političara i privrednika. Taj istorijski dogovor treba da se napravi kako bismo mogli da uradimo ono što nas čeka. A čeka nas ogroman posao uz restrukturiranje i svež kapital koji je neophodan da bi ova zemlja mogla više da izvozi i da zaposli ljude. Ta dva uslova su neophodna. Čeka nas novi dogovor sa stranim i domaćim investitorima u oblasti energetike i u oblasti poljoprivrede. Nekada je postojao master plan kako uvezati i iskoristiti sve potencije u zemlji.

* Da li verujete da su takve promene moguće?
– Mislim da je to moguće ukoliko nema zaziranja jednih od drugih. Da se političari ne plaše i da samo razmišljaju da u privredi postoji neko ko želi da očerupa državu i da malo plati radnike. Ta vremena su prošla i treba više razmišljati na japanski način – da se stvori atmosfera poverenja i zajedničke ljubavi prema svojoj zemlji. Samo ako tako radimo možemo da napravimo uspeh. Sve ostalo je izgubljena bitka. Kao i u sportu, gde je sve egzaktno: santimetri, poeni, koševi, golovi… Sve se zna, sabere se i na kraju dana se zna ko je pobednik. Imamo potencijal i mislim da relativno brzo možemo da postanemo lideri, a to možemo samo stvaranjem jake preduzetničke klase koja rizikuje sve, svoje zdravlje i život zarad jačanja firme i zarad ličnog izazova. Na tom putu možda se neki i obogate, kao i u tenisu. Hiljade klinaca počinje da igra tenis, a samo nekoliko od njih napravi karijeru. I mi danas imamo stotine hiljada registrovanih firmi, a samo desetine od njih uđu u onu orbitu da pređu sto miliona evra prometa, što je i dalje „mislena imenica“ u Srbiji – rekao je Toplica Spasojević u razgovoru za Magazin Biznis.
 
* Sa kojim teniserom u svetu je prvo sklopljen doživotni ugovor?
– Kompanija Najki je to prvo uradila sa Mekinroom. Naime, Mekinro je oduševio vlasnika Najki, gospodina Fila Najta, zbog posvećenosti kojom je ovaj teniser ispunjavao obaveze iz ugovora. Fil Najt mi je to lično pričao jednom prilikom. Bio je to Vimbldon, a mladi Mekinro je vezivao stalno pertle na patikama Najki, kad god bi ga snimala kamera! Bila je to lična Mekinroova inicijativa da istakne brend, iako to nije bilo predviđeno ugovorom! Zato je Mekinro ostao njihov doživotni promoter. Cifre koje slavni teniseri ostvaruju su enormne: Šarapova je u 2009. godini bila najplaćenija sa 18 miliona dolara, a muškarci idu i do 50 miliona dolara. Proizvođači reketa su spremni da daju i do 10 miliona dolara za sponzorski ugovor. Federer ima nekoliko doživotnih ugovora. Nadal ima ugovor sa kompanijom Najki do 2014. godine, ali Najki želi da potpišu doživotni ugovor…
 
* Jedno lično pitanje – da li ste zaljubljenik u tenis?
– Naravno, jesam. Kad sam završio aktivno igranje košarke, a to je bilo 1985. godine, odmah sam se bacio na tenis i igram ga već 26 godina. Pre dve godine sam kao drugi paralelni sport uveo i golf, a ne zaobilazim ni košarku i fudbal. Košarku sam aktivno igrao 15 godina u srpskoj, nekad trećoj ligi, koja je u bivšoj Jugoslaviji bila veoma jaka.
 
* Šta Teniski savez Srbije očekuje do kraja ove godine?
– Do kraja godine nas čekaju još, nadam se, dva meča u Dejvis kupu (prvi u Švedskoj) a onda nam u Beograd dolazi Argentina i ako ih pobedimo, eto nas u finalu. Polufinale protiv Argentine igra se u septembru u Srbiji i biće nam zadovoljstvo da igramo u Areni pred ljubiteljima sporta. Ako pobedimo i Argentinu, onda sledi finale protiv Španije i Nadala – u beogradskoj Areni. Ali, samo pod uslovom da pobedimo i Argentinu!
 
* Da li je bilo teško sakupiti oko 700.000 evra za budžet Teniskog saveza, pošto je još toliko dala država?
– Nije bilo teško. Imamo rezultate, volju i želju svih nas da uspemo da napravimo nešto. Osim toga, privreda još otežano posluje, bez obzira na to što smo statistički izašli iz krize. U Srbiji nije prošla kriza i veliki broj firmi je ograničio marketinške budžete. Nije bilo pristojno insistirati na velikim ciframa iako imamo kredibilitet i mogli smo da tražimo više. Sledeće godine nas sigurno očekuje povećanje budžeta. Tražićemo od mnogih da nam pomognu. Imaćemo veće troškove za pomoć mladima i za organizacije turnira.
 
Radojka Nikolić