Žetva u Republici Srskoj nikad lošija
Žetva žitarica u Republici Srpskoj nikada nije bila lošija, zbog loših vremenskih prilika. One su kulminirale nezapamćenom sušom, koja je u julu pogodila Republiku Srpsku. Razočarani poljoprivrednici i ne razmišljaju o prodaji pšenice i drugih žitarica, jer im ono što su požnjeli neće biti dovoljno ni za prehranu stoke.
’’Ovo je strašno. Ni ja, a ni starije generacije ne pamtimo da nas je snašla ovakva nesreća. Na kraju ćemo još morati da se zadužimo da bismo kupili žito za prehranu stoke. Druga opcija je da rasprodamo i stoku’’, priča poljoprivrednik iz Lijevča Ranko Đaković.
Neznatno bolja situacija je u Semberiji, dok su u višim krajevima prinosi takođe podbacili.
’’Žetva je kasnila zbog lošeg vremena. Prinosi su vrlo loši, pa ću najveću količinu proizvedenih žitarica koristiti za ishranu stoke. Ako vidim da će šta ostati, to ću prodati ’’, kaže Ljubo Đukić iz Čađavice kod Mrkonjić Grada.
Kombajner iz mrkonjićkog sela Podbrdo Milorad Milanović kaže da je svedok katastrofe sa kojom su se suočili poljoprivrednici.
’’Više od dva meseca sam proveo na poljima žanjući žito. Prinosi na većini parcela su lošiji nego lani. Najpre je bila suša, a kiša, koja je krajem jula i početkom avgusta zahvatila RS, stvorila je dodatne probleme, jer su usevi na žitaricama bili povaljani, zatravljeni i teški za žetvu ’’, kaže Milanović.
Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i stočara RS Vladimir Usorac kaže da će poljoprivrednici ovu godinu pamtiti kao najlošiju do sada.
’’Ratari ne znaju šta da rade. Prvo je suša umanjila prinose, a zatim je kiša omela žetvu. Sve se urotilo protiv seljaka ’’, rekao je Usorac i naveo da su prinosi pšenice i ječma kretali od tri do četiri tone po hektaru.
Prema njegovim rečima, mlinovima je predato tek pet do deset odsto pšenice, a ostatak je zadržan za prehranu stoke.
Septemberski ratari proizveli su oko 45.000 tona pšenice, a mlinskoj industriji predali su neznatne količine hlebnog žita.
’’Pšenice gotovo da i nema na tržištu, a pretpostavlja se da će i prinosi kukuruza posle suše i biljnih bolesti crvenila biti mnogo manji ’’, rekla je Radičićeva.
Pšenice nema dovoljno ni u robnim rezervama, koje su skladištile tek polovinu od predviđenih 10.000 tona. Zbog slabih prinosa žitarica Srpska će ponovo morati da se osloni na uvoz, koji nosi mnogo neizvesnosti.
’’ Sada je sigurno da će nedostatak pšenice na tržištu Srpske morati da bude nadoknađen uvozom iz zemalja u okruženju. Problem se može desiti ukoliko žitarice u regionu poskupe, jer će i proizvođači u Srpskoj formirati veće cene proizvoda koji u sebi sadrže hlebno žito ’’, rekao je izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – “SWOT” Saša Grabovac.
On kaže da je porazna činjenica da se u Srpskoj navodnjava samo jedan odsto obradivih površina, jer bi se izgradnjom sistema navodnjavanja sprečila katastrofalna šteta na poljoprivrednim kulturama.
BiH je prošle godine uvezla 353.508 tona pšenice u ukupnoj vrijednosti od 119,5 miliona KM. U prvih šest meseci ove godine uvezene su još 134.000 tona pšenice u vrijednosti od 75 miliona KM.
Vlada RS je odredila da otkupna cena pšenice od domaćih proizvođača bude 0,38 maraka za kilogram, a svim poljoprivrednicima koji mlinovima prodaju pšenicu po toj ceni biće isplaćena i subvencija od 0,05 KM po kilogramu.
