Pola Srbije radi na određeno

Ugovor na određeno vreme u Srbiji potpisuje skoro svaki drugi radnik koji se zapošljava kod privatnog preduzetnika, pa tako u ovom trenutku oko 600.000 zaposlenih ne zna da li će zadržati isto radno mesto duže od godinu dana. Ako bi sindikati i poslodavci prihvatili predlog MMF, onda bi u najskorijoj budućnosti ovi ugovori mogli da se sklapaju na tri godine.

Ipak, za sada još nema potpune saglasnosti o tome kada bi se ova ideja mogla realizovati. I dok su poslodavci za brze izmene, sindikalci ne žele da menjaju Zakon o radu samo u pojedinim njegovim segmentima jer ”to uvek ide na štetu radnika”, već se zalažu za njegovo ”osavremenjivanje u celosti”.

Ugovori na određeno vreme su tipični za mala i srednja preduzeća koja u ukupnoj privredi učestvuju sa 99,2 odsto i u kojima radi 1,2 miliona ljudi, objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. Zato čak 48 odsto zaposlenih u njima nema posao za stalno i to se ne može promeniti sve dok su opšti uslovi poslovanja ovako nestabilni. Male firme nisu u mogućnosti da upošljavaju radnike na neodređeni rok, jer u slučaju nelikvidnosti ne mogu da ih otpuste pošto moraju da im isplaćuju visoke otpremnine. Zato radije menjaju radnike nego što jednog drže za stalno.

I u Inspektoratu rada kažu da im se radnici žale na beskrajna produžavanja ugovora na određeno vreme, ali je veoma teško utvrditi da li su i kada u pravu.
 
Radni odnos na određeno vreme se zasniva kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na nekom projektu, kao i usled povećanja obima posla koje je privremenog karaktera i on ne može da traje duže od 12 meseci, kaže Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad. Ipak, Zakon o radu predviđa samo dužinu trajanja rada na određeno, bez navođenja koliko puta se isti ugovor može obnavljati. Zato se prijave koje se podnose inspekciji rada najčešće odnose na višegodišnje produžavanje radnog odnosa uz pravljenje pauze od mesec dana. U tim situacijama, inspekcija rada zaposlene upućuje na sud, koji jedini može da utvrdi da li je došlo do neke zloupotrebe prava.
 
DODATNI TROŠKOVI


Poslodavci su prvi počeli da se zalažu na produženje ugovora na određeno vreme na tri godine, zato što ih to štiti od dodatnih troškova.

Osim što u Srbiji nema razvojnih banaka, ni fondova koji podstiču razvoj malih i srednjih preduzeća, kod nas su preduzetnici u obavezi da plaćaju sve takse i poreze od momenta osnivanja preduzeća. U drugim zemljama oni su oslobođeni svih dažbina u periodu od prve dve godine, odnosno dok ne stanu na noge, kaže Rajić.