Paprene cene naftnih derivata
U Srbiji je za prosečnu platu moguće natočiti oko 275 litara benzina BMB 95 i nešto više dizela. Sa primanjima od oko 380 evra i prosečnom cenom benzina od 1,38 evra za litar, srpski vozač je u daleko nepovoljnijem položaju od svojih kolega u regionu.
Vozači u Republici Srpskoj, koji imaju prosečnu platu od oko 420 evra, bezolovni benzin evrokvaliteta (BMB 95) plaćaju samo 1,18 evra po litru u proseku, što znači da mogu da kupe oko 355 litara goriva. Još poraznije po srpske vozače jeste upoređivanje sa dve zemlje iz okruženja koje su članovi EU. Tako u Sloveniji vozači sa prosečnom platom od oko 985 evra i cenom supera od 1,28 evra po litru mogu da mesečno natoče 769 litara goriva, a u Austriji čak, za nas neverovatnih, 1.800 litara!
Liberalizacija tržišta i izjednačavanje cena akciza na uvozne i domaće derivate, kao ni to što je cena sirova nafta u ponedeljak, ponovo, „skliznula“ čak na 79,10 dolara po barelu, nije donelo nikakvu blagodet našim vozačima.
Udeo državnih zahvatanja u ceni dizela je 44 odsto, a benzina 53 odsto, što je najviše u regionu, ocenjuje Nikolas Petri, zamenik generalnog direktora NIS. Marže na naftne derivate u Srbiji su na nivou regiona ili niže, od osam do 10 odsto, dok je u Bugarskoj na primer 13 odsto. Razlog viših cena je u visokim akcizama države.
Aleksandar Mileusnić, predstavnik Udruženja naftnih kompanija Srbije kaže da je efekte od liberalizacije tržišta i sniženja cena na svetskim berzama neutralisalo julsko povećanje akciza na dizel sa 30,47 na 37 dinara i bezolovnog motornog benzina sa 45 na 49,5 dinara. Kako on tvrdi, da je ostalo staro formiranje cena, sada bi cena BMB 95 bila deset dinara viša, a kod evrodizela bila bi razlika još veća.
