Zašto nema Andrića u pozorištima?
Jubilarna 50. godišnjica od uručenja Nobelove nagrade Ivi Andriću za beogradska pozorišta je, za sada, samo književna činjenica. Na repertoaru nema Andrića a nema ni najava da bi ga moglo biti. Sam Andrić protivio se dramatizaciji svojih dela.
Ljubiša Ristić je u Zvezdara teatru, po motivima „Travničke hronike“, svojevremeno, postavio „Konzulska vremena“. Jedini susret sa Andrićem na sceni, ove sezone, je bilo gostovanje „Proklete avlije“ u produkciji pozorišta iz Virovitice, Tuzle i Užica.
Reditelj Nebojša Bradić smatra da su predrasude da Andrić ne „uspeva“ u pozorištu.
„Naprotiv, ako uspe u pozorištu on uspe i napolju jako dobro. Jeste drugačija vrste kreativnosti se uspostavlja kada je Andrić u pitanju u vremenu koje je brzo, koje traži jako hitne odgovore a koncentracija koju nam Andrić pruža je jako posebna“, kaže Bradić.
U Narodnom pozorištu u Beogradu, Andrić je igran 1978. godine. „Znakove pored puta“ režirao je Predrag Dinulović. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1962. „Prokletu avliju“ je režirao Mata Milošević.
Savetnik u Zadužbini Ive Andrića, Žaneta Đukić Perišić kaže da je Nikita Milovejević postavio na „Drini ćupriju“, prošle godine, u pozorištu u Dizeldorfu.
Pozorišna grupa „Frejm“ je u Travniku, dramatizovala „Čašu“, Anrićevu pripovedku iz fratarskog perioda, dok je Dragica Tomas iz podgoričkog Narodnog pozorišta uradila monodramu prema „Znakovima pored puta“. U Švedskoj je napravljena kompilacija Andrićevih i Strinbergovih tekstova.
Pored Bradićeve adaptacije „Bifea Titanik“, koja čeka izvođenje, samo pozorište iz Subotice priprema delo Ive Andrića. Biće to „Aska i vuk“ na mađarskom jeziku.
