Izložba o Milovanu Đilasu u Biblioteci Matice srpske

Povodom stogodišnjice rođenja pisca, političkog radnika i najpoznatijeg komunističkog disidenta u bivšoj Jugoslaviji Milovana Đilasa (1911-1995), Biblioteka Matice srpske pripremila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. 

Autorke postavke, koja se u javnom katalogu Biblioteke može pogledati do 29. decembra, su Ivana Grgurić i Silvija Čamber, a urednik Miro Vuksanović. Elektronski katalog izložbe, uz kataloge prethodno postavljenih izložbi, trajno se čuva i dostupan je na CD-u u Biblioteci, a u skraćenom obliku, zajedno sa štampanim katalozima dosad realizovanih izložbi, i na sajtu www.bms.rs. 

Đilas, rođen 1911. u selu Podbišće kod Mojkovca, književnošću je počeo da se bavi još kao gimnazijalac u Beranama, a do kraja života uporedo je pisao i dela sa političkom sadržinom i bavio se publicističkim radom. Tokom studija prava u Beogradu povezuje se sa omladinskom komunističkom organizacijom, zbog čega 1933. biva osuđen na trogodišnju robiju, gde nastavlja s pisenjem i prevođenjem. 

Tokom Drugog svetskog rata i posle njega deluje kao član najvišeg rukovodstva KPJ, bio je narodni poslanik, predsednik Savezne skupštine, a zbog otvorenih kritičkih stavova, na Plenumu KPJ 1954. ocenjen je kao revizionar, smenjen sa svih dužnosti koje je obavljao i osuđen na zatvorsku kaznu. 

Zbog „antijugoslovenske delatnosti“ i „antikomunističke propagande“ 1957. ponovo je osuđen na višegodišnju robiju. Nastavlja da piše, a kako je bio zabranjen u Jugoslaviji, knjige objavljuje u inostranstvu, gde je stekao veliku popularnost. 

Umro je u Beogradu 1995. godine. U najznačajnija dela Milovana Đilasa ubrajaju se zbirke pripovedaka „Gubavac i druge priče“, „Kamen i ljubičice“, „Ljubav i druge priče“, „Lov na ljude“ i „Sluga božji i druge pripovetke“, romani „Crna Gora“, „Izgubljene bitke“, „Svetovi i mostovi“, „Besudna zemlja“, zatim monografija o Njegošu, kao i knjige autobiografske i političke proze – „Razgovori sa Staljinom“, „Tamnica ideja“, „Vlast“, a „Nova klasa“ je uvrštena u sto knjiga koje su obeležile 20. vek.