Nemačka ima šest agencija, Srbija 136

Nemačka ima šest agencija, Slovačka osam, Hrvatska 40, a Srbija, čiji je društveni proizvod neuporedivo manji od BDP-a pomenutih država, najmanje 130. Niko tačno ne zna koliko je ljudi zaposleno u tim telima i, mada ne postoje precizni podaci o tome koliko se novca godišnje izdvaja za njih, procena je da one građane Srbije godišnje koštaju više od 820 miliona evra.


U Vladi Srbije ni juče, kao ni mnogo puta pre, „Blicu“ nisu dostavili podatke o tome koliko ima različitih republičkih agencija, zavoda, direkcija, fondova, saveta i uprava, kao ni koliko se sredstava izdvaja za njih.

Ko skuplja podatke?
 
Odgovor nismo dobili ni od Ministarstva finansija, u kojem su nam poručili da se za to obratimo ministru za državnu upravu Milanu Markoviću. Ni on, međutim, nije mogao da odgovori na naša pitanja, uz obrazloženje da agencije nisu u nadležnosti ministarstva na čijem je čelu. I mada je Vlada osnivanje svakog tela morala da odobri, Marković nam poručuje:

– Podatke bi trebalo tražiti od ministarstava koja su ta tela osnovala. Principijelno se zalažem za ukidanje bespotrebnih agencija i to sam rekao premijeru Mirku Cvetkoviću. Smatram da sav posao može da se uradi u okviru državnih organa.

Iako je i sam ministar Marković nedavno najavio ukidanje agencija, nacrtom budžeta za 2012. godinu nije planirano ukidanje nijedne.

Nigde u Vladi Srbije, ni u jednom njenom dokumentu, ne postoji centralna evidencija putem koje bismo mogli da pratimo broj agencija i njhov rad. Iako ne potpun, jedini dokument tog tipa sastavljen je u kabinetu poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, čiji su zaposleni, da bi došli do tih podataka, listali „Službeni glasnik“ i pratili zakone koji su usvajani u Skupštini Srbije. Po tom dokumentu, agencija u Srbiji ima više od 130.

– To ne može da bude potpuno pouzdan dokument, ali je sigurno jedini takav u Srbiji. Boljeg nema. Broj agencija i sličnih tela menja se iz dana u dan – kaže Šabić za „Blic“.

Godišnji budžet

Unija poslodavaca možda je najglasniji zagovornik toga da agencije u ovolikom broju ne treba da postoje. Kako navodi Nebojša Atanacković, njen predsednik, suma od oko 800 miliona godišnje, na koliko se procenjuju troškovi, previsoka je za državu kapaciteta Srbije. On u šali kaže da će osnovati agenciju protiv agencija.

– To je moderno i očito isplativo. Mnogo je izdvajati na agencije i 100 miliona, a ne osam puta više od toga. To je očit primer skupe države i svaka takva neracionalnost skupo košta privredu. Suviše smo siromašni da bismo bili svetski rekorder u toj oblasti. Očekivali smo da će njihov rad biti sankcionisan kroz novi budžet, ali to se nije dogodilo – ističe Atanacković.

Agencije koje moraju da postoje

Nije sporno da pojedine agencije, poput one za kontrolu letenja, borbu protiv korupcije ili energetsku efikasnost, te još desetak njih – treba da postoje, ali je bespotrebno da za jednu istu oblast postoji pet i više takvih tela. Tako, na primer, uz Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, za obavljanje istog posla imamo Agenciju za regionalni razvoj, Fond za regionalni razvoj, pa i Republički zavod za regionalni razvoj.

I ministar bez portfelja se bavi tom oblašću, kao i Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.

Dalje, uz Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje imamo Agenciju za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Upravu za zaštitu bilja, Upravu za šume i Upravu za vode.
 

Svrha nekih agencija

Osim preklapanja nadležnosti, nije zanemarljiv broj ni onih agencija koje nemaju nikakvu svrhu. Tako je nedavno usvojenim Zakonom o pomorskoj plovidbi predviđeno osnivanje agencije za istraživanje pomorskih nesreća, iako Srbija nema ni more ni flotu.

Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa smatra da je formiranje bespotrebnih agencija, pre svega, u interesu političkih stranaka, kao i da one služe za zbrinjavanje partijskih kadrova.

– Stranke misle da je to način da zahvale članovima i, pre svega, nagrade članove za vernost i lojalnost. Otuda toliko agencija, direkcija i saveta. Moguće je da se pojedini do izbora i ugase uz pritisak javnosti, ali to zavisi od koalicionih dogovora – zaključuje on.