Stajnjak isplativiji od mleka

Sve je manje stoke u našim selima, pa je manje i stajnjaka, neophodnog za poljoprivrednu proizvodnju. Zato sada, ono malo farmi koje su opstale u voćarsko vinogradarskim regionima, poslovanje baziraju na proizvodnji i prodaji stajnjaka.

 
Sa smanjenjem stočnog fonda, pre svega u govedarstvu, vojvođanske oranice polako, ali sigurno gube plodnost. Do skora se mislilo da su mineralna đubriva svemoguća, međutim sada se pouzdano zna da bez organskog đubriva nema ni plodnosti, ali ni dobre strukture zemljišta.
 
„Znamo da je u prošlosti smatrano da se mineralnim đubrivima rešava sve, ali na žalost to nije tako. Organska đubriva, koja su u poslednje vreme postala retkost u primeni, pored toga što hrane biljku, hrane i zemljište odnosno popravljaju osobine oranica“, upozorava stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Jovica Vasin.
 
„Baš to što je stajnjak postao retkost, on pruža šansu govedarskim farmama za dodatnu zaradu. To je naročito unosan biznis u voćarsko vinogradarskim regionima. Za zasnivanje jednog hektara voćnjaka potrebno je i do stotinu tona stajnjaka. U ataru Slankamena zatvorene su mnoge farme goveda, pa je potražnja za stajnjakom velika“, tvrdi poljoprivrednik Zdenko Turan.
 
On sa 30-ak grla krupne stoke proizvodi organsko đubrivo za tamošnje voćare, a potražnja stalno raste. Raste samim tim što se smanjuje stočni fond, pa je ponuda manja. Kod nas u selu, ali ne samo kod nas, stočni fond se uništava naročito na nalim farmama, gde je ta proizvodnja neisplativa.
 
„Prihodi od mleka redovni su ali skromni, pa nadoknađuju samo troškove na farmi krava. Stajsko đubrivo postalo je primaran proizvod, a zarada na đubrivu tolika, da sam povećao farmu. Voćari su mi najveći kupci,“ objašnjava on i kaže da je lane proizveo oko 130 prikolica stajnjaka, a da je cena jedne oko 50 evra sa njegovim utovarom i prevozom.
 
„Uz solidnu zaradu farmera, stajnjak sa te farme zaslužan je za dobar rod jabuka i grožđa u slankamenskim vinogradima. Proizvođači kažu da, nakon đubrenja stajnjakom, voće i vinova loza bolje podnose sušu, a uz sistem za navodnjavanje po principu „kap po kap“ – prinosi su odlični“, zaključuje Turan.