Evropske ekonomije podizanjem PDV-a protiv fisklanog deficita
Kako bi smanjile fiskalni deficit i potrebe za zaduživanjem većina evropskih vlada zalaže se za podizanje stopa PDV-a. Mađarska je još jesenas najavila povećanje sa 25 na 27 odsto, čime je postala rekorder Evropske unije po visini tog poreza, ali je izašla sa idejom o superstopi od 35 odsto na određena luksuzna dobra.
Irska se pak povećanjem standardne stope sa 21 na 23 odsto na početku ove godine izjednačila s Hrvatskom u tom indirektnom porezu, no ne zadugo. Hrvatske građane, poput onih u još pet, šest članica EU koje su najavile isto, uskoro čeka novo povećanje PDV-a.
Iako u hrvatskoj vladi još nije potrvđena odluka o novoj stopi, gotovo sigurno da će porez na dodatu vrednost biti 25 odsto, i to od marta. Sudeći prema trendovima u evropskom okruženju, politički je vladama danas lakše da brane taj potez nego u razdoblju pre krize.
Ministar finansija Litvanije otvorio je ponovno temu PDV-a,nakon povećanja u jeku krize 2009, predlažući povećanje sa 21 na 23 odsto.
U Finskoj se planira podizanje PDV-a sa 23 na 25 odsto. Slične najave, i to već za mart, dala je i kiparska vlada, s tim da ona trenutno ima najniži dopušteni PDV u EU (15 odsto), a povećala bi ga na i dalje niskih 17 odsto.
Francuski predsednik Sarkozi naznaku dizanja PDV-a dao je pred kraj 2011. a kreatori proračuna pojasnili su to omogućavanjem rezanja troškova rada, privlačenjem investitora i podsticanjem kreiranja novih radnih mesta. Iako se takva kombinacija Nemačkoj isplatila kad je 2007. povisila PDV na 19 posto, u slučaju Francuske danas je važan motiv i u bojazni za AAA rejting.
Među zemljama koje su najavile ili su već odmakle s pripremama povećanja PDV-a je ove godine i Austrija koja ga nije dirala čak 28 godina. Iz austrijske koalicijske vlade priznali su da razmatraju povećanje PDV-a sa 20 na 22 odsto.
