Duže radno vreme dovodi do depresije

Britanskim kancelarijskim službenicima koji dnevno provode 11 ili više sati na poslu preti dvostruko veći rizik od depresije u odnosu na one koji rade sedam do osam sati dnevno, pokazalo je istraživanje finskog Instituta za zdravlje na radnom mestu i Univerzitetskog koledža iz Londona.
 
Studija je, u periodu od gotovo šest godina, pratila više od 2.100 državnih službenika koji ranije nisu patili od depresije ili bili podložni psihološkim oboljenjima. 

Oni čiji su radni dani dugo trajali imali su za 2,3 do 2,5 puta veću šansu da dobiju napad depresije, pokazala je studija. Povezanost dugog radnog vremena i depresije ostala je ista čak i kada su istraživači uračunali faktore poput upotrebe alkohola i droge, društvene podrške ili njenog nedostatka, kao i napore na radnom mestu. Ipak, ukupan broj slučajeva depresije iznosio je svega 66, ili 3,1 odsto, što je ispod pet odsto obolelih od depresije u celokupnom stanovništvu. 

„Iako povremeni prekovremeni rad može doneti korist pojedincu i društvu, važno je prepoznati da se preterano dugo radno vreme takođe povezuje sa većim rizikom od ozbiljne depresije“, ukazala je predstavnica finskog Instituta za zdravlje na radnom mestu, Marijana Virtanen. 

Studija nije izvukla zaključke o uzrocima povezanosti depresije i dugog rada, ali je u njoj navedeno da bi to moglo da ima veze sa faktorima koji nisu proučavani, kao što su konflikti na relaciji porodica – posao, povećan nivo hormona stresa i teškoće opuštanja nakon završenog radnog dana. Takođe, pošto je istraživanje uključivalo samo britanske državne službenike, potreban je veći uzorak stanovništva da bi se došlo do zaključka da li postoji takva veza i u slučaju fizičkih radnika ili zaposlenih u privatnom sektoru, naveli su autori studije.