Komunalni otpad kao energent od ove godine možda i u Srbiji
U Srbiji bi ove godine mogla da počne izgradnja prvog postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz komunalnog otpada, rečeno je danas u Beogradu na konferenciji o komunalnom otpadu kao energentu.
Direktor srpskog ogranka kompanije Global international youth, koja je u svetu do sada izgradila 138 takvih postrojenja, Nenad Dograjić kazao je da ta firma već dve godine pregovara s lokalnim samoupravama Niša, Kragujevca, Vranja, Šapca i Sremske Mitrovce o izgradnji postrojenja za preradu komunalnog otpada u energente.
„Tokom ove godine moglo bi da dodje do početka pilot projekta postrojenja, odnosno dela sistema za izdvajanje deponijskog gasa“, rekao je Dograjić, ali nije želeo da navede u kojoj opštini.
On je kazao da je procena energetskog potencijala oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada koji se u Srbiji proizvede tokom godine jednaka vrednosti proizvedene električne energije od dve milijarde evra. Prema njegovim rečima, Global international youth je spreman da 100 odsto finansijski podrži projekat izgradnje postrojenja, kroz javno privatno partnerstvo ili koncesioni ugovor sa lokalnom zajednicom.
Dograjić je naveo da bi vrednost za grad veličine Beograda bila nešto viša od 200 miliona evra, uz godišnju preradu od oko 600.000 tona otpada. On je dodao da bi u takvom postrojenju mogla da se proizvodi najmanje 50 megavata električne i najmanje 15 megavata toplotne energije na sat i da bi osim komunalnog otpada, mogao da se preradjuje i medicinski otpad, kao i otpadna ulja.
Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jović kazao je da su savremena postrojenja za termički tretman otpada opremljena prečišćivačima otpadnih voda i zagadjenog vazduha, koji tretiraju sve vrste emisija koje bi loše uticale na čovekovu okolinu.
„Emisije dioksina i furana u vazduh iz tih postrojenja 10 puta su niže od zakonom propisanih. Danas termički tretman otpada ne predstavlja opasnost za okolinu, odnosno mnogo veći izvor emisija su metalna industrija ili prerada sekundarnih sirovina“, kazao je Jović.
Prema njegovim rečima, iskorišćavanje komunalnog otpada za toplotnu i električnu energiju može da smanji ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji. Jović je kazao da komunalni otpad u Srbiji karakteriše velika količine vlage zbog prisustva većeg procenta organskih materijala i relativno niska toplotna moć, ali je dodao da je toplotna moć otpada veća od domaćih lignita.
