Velika gazdinstva uzela najviše para

Opština Kovačica u Vojvodini, severno od Pančeva, po poslednjem popisu ima 25.000 stanovnika, a prošle godine je iz budžeta države na ime subvencija za poljoprivredu dobila 304 miliona dinara, četiri miliona više nego Kruševac, Kraljevo, Čačak i Kragujevac zajedno.
 
Godinu dana ranije Kovačica je dobila čak 476 miliona dinara. Naravno, to ne čudi mnogo kada se zna da je Vojvodina u prethodne četiri godine dobila gotovo duplo više podsticaja za poljoprivredu nego ostatak Srbije uključujući i Beograd.
 
U protekle četiri godine na račun sedam vojvođanskih okruga i to najviše iz fonda Uprave za trezor, stiglo je 38,2 milijarde dinara, dok su zapadna, južna i istočna Srbija i Grad Beograd zajedno za poljoprivredu dobili tek nešto više od 20 milijardi dinara.

Gledano pojedinačno po oblastima najviše novca dobili su Južnobački i Južnobanatski region po 7,8, odnosno 7,5 milijardi dinara, najmanje u Vojvodini otišlo je u severni Banat oko 3,6 milijardi dinara. S druge strane, južno od Dunava i Save, samo Mačva može da se pohvali time da je jedne godine, i to 2008. dobila više od milijardu dinara podsticaja za poljoprivredu. Šumadija je prošle godine dobila podsticaje u vrednosti od 302 miliona dinara, Zlatiborski okrug jedini je prošle godine dobio više nego 2008. i to 520 miliona dinara, dok je, na primer, ceo Jablanički okrug dobio 68 miliona dinara, koji milion više od beogradske opštine Palilula.

Bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov kaže za Danas da je razlog zbog koga najviše novca odlazi u Vojvodinu taj što su gazdinstva na severu „veća i ozbiljnija“, ali da bi morale da se uvedu korektivne mere koje bi više novca ubuduće usmerile i na ostatak Srbije.

– To što Kovačica dobija koliko i neke druge velike opštine zajedno je samo jedna od posledica, pre svega, mere koja je uvedena za vreme dok je ministar bio Slobodan Milosavljević, a to je isplata subvencija po hektaru. Tako velikih površina naravno najviše ima u Vojvodini, a ova politika najviše odgovara onima koji se bave žitaricama – ističe Živkov. Srbija je jedina zemlja, napominje on, koja ima toliki udeo žitarica u poljoprivredi.
 
Najbolje rešenje, smatra Živkov, bilo bi ulaganje u nekomercijalna gazdinstva, jer u Srbiji je oko 70 odsto upravo takvih, „malih“ poljoprivrednika, koji moraju biti prepoznati od strane socijalnog sistema. „Korektivna mera koja bi odvojila ekonomsku od socijalne politike u ovom slučaju bila bi najbolje rešenje“, smatra Živkov. Prema njegovim rečima, situaciju je dodatno otežalo i to što je uvedeno plaćanje PIO fondu koje mogu da izdrže samo veliki. Godišnja naknada za PIO je oko 700 evra, a nakon 15 godina plaćanja poljoprivrednici bi dobijali penzije od oko 8.000 ili nešto više dinara.

Najviše novca za poljoprivredu, prema podacima Agencije za privredne registre, bilo je u 2008, kada se radi o ulaganju u centralnu, južnu i istočnu Srbiju. Cifre koje su tada, u prvoj godini vlade Mirka Cvetkovića, ali prema budžetu koji je usvojila prethodna vlada, izdvajane za poljoprivredu u pojedinim opštinama su i do tri ili četiri puta veće nego u 2011.
 
Na primer, opština Bor je pre četiri godine dobila oko 71 milion dinara, svega 19 već naredne godine, 2010. je dobila 23, a prošle godine ponovo 19 miliona dinara. Slično je i sa Knjaževcem, koji je u 2008. „inkasirao“ za poljoprivredu 77 miliona dinara, da bi prošle godine dobio svega 12 miliona dinara. U Vojvodini je slika nešto drugačija jer su poljoprivrednici sa severa države osim u 2008. dobro prošli i kada je raspodela sredstava bila 2010. Zanimljivo je da je većina vojvođanskih opština u 2010. dobila više novca nego bilo koje druge godine, dok je u preostale delove Srbije te godine išlo mnogo manje novca. Prošla godina nije bila dobra ni za koga, bar kada su u pitanju subvencije za poljoprivredu, ali su najmanje dobili oni koji i inače imaju najmanje. U Gadžinom Hanu ili Beloj Palanci na jugu, gde se prosečno zarađuje manje od 200 evra mesečno, prošle godine podsticaji za poljoprivredu bili su od devet do 13 miliona dinara.