S konkurencijom biće i niže cene
Uredba o ograničenju marži na životne namirnice dala je rezultate jer su pojedini proizvodi pojeftinili i do sto dinara.
Takvo stanje, ističu ekonomisti, ukazuje da su trgovci zarađivali i to, često, na uštrb proizvođača i prehrambene industrije.
Direktor Instututa za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović rekao je da je ubeđen da se pre donošenja Uredbe veliki deo prihoda od prodaje prelivao u ruke trgovaca.
„Primarni poljoprivredni proizvođači i prehrambena industrija morali su prvu isporuku da daju besplatno, a da bi obavili narednu isporuku, uslovljeni su dinamikom plaćanja sa rokovima od 30 do 90 i više dana“, rekao je Cvijanović i dodao da je taj problem „apsolutno opterećivao primarnu proizvodnju i prehrambenu industriju“.
Prema njegovim rečima, ne samo da trgovci nisu imali „kompas“ kada je reč o kretanju strukture prodajne cene, pokazalo se da proizvođači ne dobijaju ni polovinu vrednosti proizvoda koja se formira na trgovačkim rafovima.
„Dok ne bude ozbiljnije konkurencije, mere vlade treba podržati da bi se ti odnosi u repro-lancu uredili i da bi se na neki način zaštitili naši potrošači koji su zaista opterećeni visokim troškovima u potrošačkoj korpi i da proizvođačima pripadne više zarade kako bi mogli da otpočnu novi proizvodni ciklus“, rekao je Cvijanović.
Istakavši da je put od proizvođača do trgovačkog rafa dug, a u Srbiji i dosta skup, predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida tvrdi da su tome svakako doprinele i visoke marže koje su za određene proizvode iznosile čak i do 55 odsto.
Za osnovne životne namirnice marže su u proseku bile veće od 23 odsto, a bilo je slučajeva da određeni artikli imali maržu višu i od proizvođačke cene, ukazala je Vida.
Prema njenim rečima, sniženjem marže za osnovne životne namirnice na 10 odsto, umanjene su cene tih proizvoda koji su pojeftinili i do 100 dinara, niže cene su raznih prehrambenih proizvoda, uključujući meso i mleko.
Predsednica CEPS – a je dodala da se odlukom holandske kompanije „Kampina“ za kupovinu mlekare „Imlek“ i „Subotičke mlekare“ zaoštrava tržišna utakmica u mlekarskoj industriji, dok bi jača konkurencija trebalo bi da donese veći izbor i povoljnije cene.
Svuda u Evropi prakse su da marže osnovnih životnih namirnica ne prelazi 10 posto, one se kreću u proseku oko četiri odsto.
Vlada Srbije krajem prosle godine donela je Uredbu kojom se marža u prometu osnovnih životnih namirnica ograničava na deset odsto.
Uredba se odnosi na pšenično brašno tip 400 i 500, jestivo suncokretovo ulje, termički obradjeno kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano), jogurt, beli kristalni šećer, i svinjsko, govedje, kokošje sveže meso i slatkovodnu ribu.
