Srbija raj za hladno oružje
Da bi kupili cigarete i alkohol ili uplatili tiket u kladionici, maloletnici danas moraju da budu veoma snalažljivi. Da bi nabavili hladno oružje – dovitljivost im nije potrebna. Na buvljacima, internetu ili „kod Kineza“ bez problema mogu da se pazare šurikeni (čelične zvezde za gađanje), skakavci, teleskopske palice, nunčaku, mačete, bokseri… Nešto ispod tezge, a dosta toga i potpuno legalno.
Četiri hiljade dinara za komplet šurikena ili hiljadarka više za set sai noževa (sečiva koja koristi Rafaelo u „Nindža kornjačama“). Osam hiljada dinara koštaju kopije japanskih katana mačeva, a nunčake upola manje. I sve se to može nabaviti klikom miša na neki od nebrojenih sajtova koji prodaju nindža opremu.
Za one koji se nisu ložili na „Američkog nindžu“, tu su lovačke radnje u kojima se mačete mogu nabaviti za najviše nekoliko hiljada dinara, a noževi skakavci, „rambo“ ili „leptiri“ sastavni su deo asortimana na raznim buvljacima. Prolaze i bokseri, doduše ispod tezge. Cena – prava sitnica. Bukvalno. Nekada omiljeno oružje gradskih mangupa može se kupiti za svega 400 dinara.
Prodaja većine ovih predmeta nije zabranjena, jer po zakonu ne spadaju u hladno oružje. Ipak, zakonodavac je policiji ostavio dovoljno prostora da oduzme predmete za koje proceni da bi mogli da budu iskorišćeni za napad.
Zoran Pošarac, inspektor Policijske uprave grada Beograda, objašnjava da se pod hladnim oružjem podrazumevaju sablje, bajoneti, kame, bodeži i bokseri, ali ne i noževi, čak i ako su automatski kao što je skakavac. Zakon, ipak, kaže i da se u hladno oružje svrstavaju svi predmeti kojima je osnovna namena – napad.
– Sve zavisi od procene policajca na terenu – kaže Pošarac. – On može da oduzme svaki predmet ako posumnja da bi mogao da posluži za napad ili za izvršenje nekog krivičnog dela. Zavisi i od toga kod koga je pronađen i u kojoj situaciji.
U policiji kažu da hladnog oružja u slobodnoj prodaji u ovlašćenim prodavnicama nema i da je kontrola redovna i rigorozna, a kazne veoma oštre.
Onespokojava, međutim, to što je granica između hladnog oružja i oruđa kojem napad nije prvobitna namena veoma tanka. A i ovo drugo može i te kako da bude opasno. Još se pamti slučaj dvojice glavoseča koji su odrubili glavu Smailu Tariću, zapakovali je u plastiču kesu, ostavili je u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu i obavestili medije. Ispostavilo se da su kao oružje koristili mačete duge pola metra, koje su uredno pazarili u radnji i za to dobili fiskalni račun. Mačete je koristio i Ivan S., koji je napao posetioce na bazenu u Prokuplju.
