Kako je pre 30 godina Tačerka zamišljala Treći svetski rat?
Velika Britanija pod vodstvom Margaret Tačer najozbiljnije se pripremala za Treći svetski rat, pokazuju dokumenti s kojih je nakon trideset godina skinuta oznaka tajnosti. Kao i u slučaju Prvog svetskog rata, i ovaj je trebao početi u Jugoslaviji, otkriva britanski Daily Mail, a prenosi Jutarnji.hr.
U slučaju nužde, Britanija je bila spremna da izvede nuklearni napad na zemlje iza Čelične zavese, ali ne i na sam SSSR.
U to vreme najvećih tenzija između Istoka i Zapada, nakon sovjetske invazije na Avganistan 1979., državni službenici u Velikoj Britaniji svake dve godine učestvovali su u vojnim vežbama. List se dokopao “Ratne knjige”, skripte vežbe izvedene u martu 1981., deset meseci nakon smrti Josipa Broza Tita. Koliko je bila ozbiljna, govori već i to što je ta gigantska ratna igra trajala pune dve nedelje.
SCENARIO
U to vreme SSSR vodi ostareli Leonid Brežnjev, a SAD Ronald Regan. Odnosi Istoka i Zapada dosegli su najnižu tačku od Kubanske krize iz 1962. godine, kad je svet bio prvi put nadomak nuklearnog rata. I na Istoku su rasle tenzije: Poljaci su osnovali Solidarnost.
Sve je počelo nagomilavanjem snaga Varšavskog pakta na granice Jugoslavije, 9. marta. Kao i u Prvom svetskom ratu, okidač sukoba je na Balkanu, ističe list. Za Jugoslaviju piše da je nominalno komunistička zemlja, ali se okrenula prema Zapadu. Tog prvog dana vežbe, Britanija i SAD šalju dodatne trupe u Zapadnu Nemačku, dok stižu izveštaji o ruskim brodovima koji napadaju ribarske brodove u Severnom moru.
Do večeri 11. marta sukob se čini neizbežnim. SSSR nagomilava trupe na granici prema Turskoj i između Bugarske i Jugoslavije, a NATO pojačava svoje snage u Nemačkoj i Skandinaviji. Dva dana kasnije, kriza je na vrhuncu zbog prodora Varšavskog pakta u Jugoslaviju. Irak napada istočne delove Turske, pogoršava se kriza oko Norveške. U Britaniji ponestaje hrane i benzina, država proglašava vanredno stanje.
Do nedelje 15. marta Varšavski pakt s više od 20 divizija okupirao je Jugoslaviju, Britanija očekuje ruski napad. U ponedeljak u šest ujutro Britance su probudili vazdušni napadi. Sovjeti su sa 100 bombardera napali britansku protuvazdušnu obranu. Rusi izvode desant na Norvešku. Poslepodne u drugom vazdušnom napadu gađaju sedam britanskih vazdušnih baza, Velika Britanija objavljuje rat Sovjetskom Savezu.
Dan kasnije stotine Britanaca gine u vazdušnim udarima. Iz Jugoslavije dolaze informacije da su Sovjeti počeli koristiti hemijsko oružje. Do 19. marta Sovjeti su okupirali sever Norveške i polako preuzimaju prednost u borbama u Nemačkoj. Noću u novim udarima iz vazduha ginu hiljade građana širom Britanije.
Nakon još jedne noći pune bombi, u zoru 20. marta Sovjeti koriste nervni gas u napadu na Škotsku i Mančester. Rusi probijaju granicu Zapadne Nemačke, tamošnji NATO-ov komandant traži nuklearne udare na vojne baze u Istočnoj Nemačkoj, Čehoslovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Bugarskoj. Čak ni u vežbi nisu se usudili udariti direktno na Sovjetski Savez. Nakon svega što se dogodilo, odluka Margaret Tačer bila je neizbežna, piše Daily Mail: odobrila je nuklearni napad.
1. dan
Rat počinje nagomilavanjem snaga Varšavskog pakta na granicama Jugoslavije
3. dan
NATO šalje pojačanja svojim snagama u Nemačkoj i Skandinaviji
5. dan
Varšavski pakt napada Jugoslaviju, a Irak napada sever Turske
7. dan
20 divizija sovjetske vojske okupiralo je Jugoslaviju
8. dan
Prvi vazdušni udari na Veliku Britaniju, London proglašava rat SSSR-u
11. dan
Rusi okupirali sever Norveške, preuzimaju prevlast u borbama u Nemačkoj, Grčkoj, Turskoj, Italiji…
12. dan
Komandant NATO-a traži nuklearne napade na 26 ciljeva u istočnoj Evropi, Tačer kaže ‘da’
