Nemci u panici zbog skupog goriva
U Nemačkoj cene goriva vrtoglavo rastu. Naftaši obrazlažu to objektivnim okolnostima, ali uprkos čak pet koncerna koji prodaju gorivo konkurencije zapravo nema.
Odlazak na benzinsku pumpu je ovih dana u Nemačkoj postala vežba za čuvanje duhovnog mira – u samo nekoliko dana ovog februara je cena sa 1,53 evra (koliko je koštalo još 31. januara) skočila sve do 1,64 evra za takozvani “biološki” super, sa 10 odsto etanola koji ne mogu da troše svi automobili. “Normalan” super je još skuplji i za litru treba platiti čak 1,67 evro.
Naftni koncerni upozoravaju da je to rezultat mnogih činilaca – i da bi cena u sledećim danima čak mogla biti još veća. Ne treba zaboraviti nedavni talas hladnoće, tu je i napeto stanje na Bliskom istoku i odluka Irana da obustavi isporuku nafte nekim evropskim zemljama. Sve u svemu, svetska cena nafte je prvi put nakon maja 2011. opet probila granicu od 124 dolara za barel.
Doduše, 2008. je cena nafte skočila sve do 144 dolara za barel, ali ovaj put potrošači u Evropi imaju još jedan problem – vrednost evra. Jer, prije četiri godine se za evro još dobijalo 1,57 dolara, a danas je kurs jedva 1,33 dolara za jedan evro. Ukratko, naftni koncerni odgovaraju da se vozači i u Nemačkoj moraju navići da dublje posežu u novčanik ako žele svoje automobile da napune gorivom. Ipak, vozači već odavno ne veruju naftnim koncernima.
Na kraju krajeva, gotovo svi koncerni su prošlu godinu završili s rekordnim dobicima koji se mere u milijardama (EksonMobil 31,2 milijardi evra, Šel 23,3 milijardi, BP 18,2 milijarde…). I predsednik nemačke kancelarije za nadzor tržišne konkurencije Bundeskartelamt Andreas Mundt se požalio da “nemačkim tržištem zajedno vlada pet velikih naftnih koncerna koji se međusobno jedva još bore za mušterije. U takvom oligopolu su ti koncerni u stanju da svako povećanje cena u veleprodaji odmah svale na potrošače”.
