BBC slavi 80. rođendan
Imperijalni javni servis BBC počeo je sa radom u decembru 1932. Iako je prvi glavni dirtektor Džon Rit smatrao da njegovi programi neće biti ni „suviše zanimljivi ni suviše dobri“, servis je dobio pohvale.
Rit se prvog dana uživo obratio slušaocima 12 puta u vremenskom periodu od 15 i po sati kako bi se mogao čuti u Australiji, Indiji, Južnoj Africi, Zapadnoj Africi i Kanadi.
Šest dana nakon otvaranja, BBC je postigao prvi veliki uspeh – Kralj Džordž peti obratio se slušaocima na Božić, uživo iz kraljevske rezidencije u Norfolku.
Božićno obraćanje Kralja potom je postalo tradicija.
Tokom četiri godine Drugog Svetskog Rata, francuski general Šarl De Gol obraćao se Francuskoj pet minuta svake noći iz BBC-jevog studija B2.
Od 1939. godine, BBC nosi ime Prekomorski javni servis – i emituje se na Arapskom, Španskom, Nemačkom, Italijanskom, Francuskom, afričkim jezicima, i Portugalskom. Krajem 1940, BBC je počeo svakodnevno da emituje 78 emisija vesti na 34 jezika.
BBC je do 1941. godine imao više od 1400 zaposlenih. Nakon što je u eksploziji nemačke mine izgorela zgrada Prekomorskog javnog servisa, evropski servisi premešteni su zgradu napuštenog klizališta na severozapadu Londona.
Nakon toga, servis se premešta u zgradu Buš, glavni novinski centar, uz naknadu od 30 funti nedeljno na ime najma.
Upravnik belgijskog javnog servisa Viktor de Laveleje je u januaru 1941. godine počeo da podstiče slušaoce da koriste znak „V“ za pobedu, i znakovi „V“ crtaju se po zgradama širom Belgije, Francuske i Holandije.
Evropski servisi BBC-ja su tada krenuli da emituju program morzeovim kodom sa slovo „V“. Kasnije te godine, Vinston Čerčil je prvi put upotrebio taj znak.
BBC je tokom rata slao šifrovane poruke pripadnicima pokreta otpora, čuvene po svojim formulacijama – „Le lapin a bu un aperitif“ (Zec je pojeo aperitiv); „Mademoiselle careše le nez de son ćien“ (Gospođica je pocešala svog pasa po nosu).
One su nosile informacije o mogućnosti sprovođenja neke operacije i transportu ljudi i dokumenata.
Godfri Talbot (Godfrey Talbott), ratni dopisnik BBC-ja izvestio je o pobedi u bici kod El Alamejna 1942. godine, iz „Belinde“ – kamiona pretvorenog u studio.
Pisac Džordž Orvel (George Orwell) radio je od 1942. do 1943. kao producent za Istočni javni servis. Rad u Bi Bi Siju mu se nije sviđao i poslužio mu je kao inspiracija za Ministarstvo istine njegove slavne knjige „1984“, koju je napisao 1948.
Smatra se da je kantina Ministarstva, sa „niskim krovom, duboko pod zemljom“ zamišljena prema kantini zgrade Buš.
Posle rata pogoršali su se odnosi sa Staljinom i britansko ministarstvo inostranih poslova uputilo je zahtev za osnivanje ruskog servisa. Rusi su u početku mogli slobodno da slušaju radio ali je Kremlj ubrzo uveo zabrane i počeo da ometa signale.
Kada je sovjetska armija 1956. ugušila pobunu u Mađarskoj, servis BBC-ja iz te zemlje počeo je da emituje lične poruke izbeglica u Londonu koje su se služile lažnim imenima.
Sa izumom tranzistora, šezdesetih godina se znatno proširio broj slušalaca u celom svetu. Između 1955. i 1965, broj aparata se utrostručio u istočnoj Evropi i znatno povećao na Bliskom Istoku, u Kini, Africi i Indiji. U maju 1965. Prekomorski javni servis postao je Svetski javni servis.
Češki dramski pisac i budući predsednik Vaclav Havel bio je pod nadzorom vlasti i tajne policije, koji su mu, u naporima da ga utišaju, zabranili korišćenje telefona. Međutim češki servis BBC-ja radio je sa njim telefonske intervjue putem zakazanih razgovora u lokalnoj pošti.
Oleg Gordijevski, dvostruki agent KGB, rekao je da su lekcije engleskog jezika na obuci počinjale slušanjem vesti BBC – ali tek pošto bi se sa trake obrisalo sve što bi zvučalo antisovjetsko.
Tokom svoje istorije, BBC je emitovao program na ukupno 68 jezika. Sa padom Berlinskog zida, izgubio je ulogu izveštača na istoku Evrope i tokom poslednje decenije najveći broj evropskih servisa je ukinut. Sadašnji broj servisa je 28, i najveći broj je isključivo onlajn.
