Dopunski rad za program vantelesne oplodnje
Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Srbije i Klinici za ginekologiju i akušerstvo KC Vojvodine dozvoljeno je da u okviru dopunskog rada obavljaju postupke vantelesne oplodnje kako bi više parova moglo da prođe kroz ovaj medicinski postupak radi dobijanja potomstva. Vladimir Čakarević, iz Ministarstva zdravlja, objasnio je za „Politiku” da je napravljena nova analiza potreba za vantelesnom oplodnjom i da je u planu da se od juna ovaj programproširi i na KBC „Zemun” i Opštu bolnicu u Subotici.
– Doneta je odluka da se GAK-u KCS-a i Klinici za ginekologiju i akušerstvo Vojvodine dozvoli da rade postupke vantelesne oplodnje i u dopunskom radu. Još nije stigla takva molba iz GAK „Narodni front” i GAK KC „Niš”, a ako stigne, verujem da će i njima to biti omogućeno i da će na taj način biti prevaziđena velika potražnja parova za ovom metodom. Stigao nam je dopis iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da GAK „Narodni front” i GAK KCS-a nisu u stanju da prime više pacijenata do juna u redovnom radnom vremenu, jer su im kapaciteti puni – kaže Čakarević.
Stručnjaci procenjuju da oko 300.000 parova u Srbiji ima problema sa sterilitetom, a mnogima je jedini lek odlazak na vantelesnu oplodnju. O trošku države, u četiri zdravstvene ustanove, godišnje bi moglo da se obavi oko 1.400 postupaka vantelesnih oplodnji, a činjenica je da najveća navala pacijenata postoji u Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Srbije i GAK „Narodni front”.
Dr Zoran Stanković, predsednik Republičke stručne komisije za program vantelesne oplodnje, kaže da ova komisija očekuje pojašnjenje koliko bi bili maksimalni kapaciteti bolnica koje su uključene u program.
– Čini se da neke klinike nisu godinama uspele da povećaju svoje kapacitete. Zato se traži način kako bi se to promenilo. Dopunski rad će podmiriti potrebe većeg broja parova, a država će plaćati te procese. Pozitivno je što su kapacitete povećale klinike u Nišu i Novom Sadu. Može se dogoditi da se nekom paru kome je Beograd najbliži grad preporuči da ode na vantelesnu oplodnju upravo u Niš ili Novi Sad, kako bi manje čekali – istakao je dr Stanković.
Iako se mnogi parovi žale da dugo čekaju da im lekari o trošku države urade vantelesnu oplodnju, neki čak više od pola godine, dr Stanković tvrdi da u ovom trenutku ne postoji lista čekanja u državnim zdravstvenim ustanovama.
– Kada neki par dođe u bolnicu, mora da prođe čitavu proceduru koja podrazumeva da moraju da se urade brojne analize. U roku od šest meseci biće urađena vantelesna oplodnja. To se ne računa kao čekanje. Neki se pitaju zbog čega se privatne klinike ne uključe u ovaj program. One su bile angažovane na tenderu da se urade procedure za 2.000 parova, a kada je to ispunjeno, prestao je da važi taj ugovor. Koliko sam ja upoznat, trenutno nije u planu novo raspisivanje tendera za njih – naglasio je dr Stanković.
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koji za osiguranike naše zemlje plaća postupke vantelesne oplodnje, kažu da će, ukoliko to bude neophodno, ispoštovati proceduru i uključiti i privatni sektor kako bi što više parova moglo da dobije mogućnost da na ovaj način ostavi potomstvo. Na sajtu ove ustanove navodi se koje papire moraju da pribave parovi kako bi se uključili u ovaj program, ali i da je, ukoliko osiguranom licu proces vantelesne oplodnje ne počne u roku od najviše šest meseci od datuma zasedanja komisije za VTO, zdravstvena ustanova u obavezi da pisanim putem obrazloži paru zbog čega nije započeo proces u predviđenom roku.
