SAD, Indija i Kina pokreću renesansu nuklearne energije?
U SAD-u će, nakon nekoliko decenija zatišja, ponovno biti izgrađene nove nuklearke. I Kina i Indija sve karte stavljaju na atomsku tehnologiju. Je li na pomolu renesansa nuklearne energije?
Američki predsednik Barak Obama je deklarisani zagovornik atomske energije. Već 30 godina u SAD-u vlasti nisu dale dozvolu za granju novih reaktora, ali to se promenilo tokom Obaminog mandata. Postojeća nuklearka „Vogtle“ u saveznoj državi Džordžija, uskoro bi (za četiri-pet godina) trebala da dobije dva nova reaktora. Troškovi iznose 14 milijardi dolara. Na Obaminom stolu su i drugi zahtevi za gradnjom dodatnih atomskih postrojenja.
Novi projekti postoje i u drugim zemljama. Prvenstveno u Aziji. U Indiji i u Kini se planira gradnja desetaka novih elektrana, čak ni nakon katastrofe u Fukušimi pre godinu dana, većina azijskih država nije odustala od svojih atomskih planova. Mišljenje oko nuklearki „koriguju“ čak i zemlje koje ih do sada nisu imale. Na primer Poljska: premijer te zemlje Donald Task ovako je komentirao nemačku odluku o gašenju svih 17 nacionalnih nuklearki:
„Ako neko ne želi graditi nuklearke, onda je to njegov problem. Mi verujemo da je atomska tehnologija alternativa kad se radi o proizvodnji energije.“
Poljaci bi možda već za deset godina mogli da dobiju prvu nuklearku. Stručnjaci za ekološka pitanja poput Luca Meca sumnjaju u to. Poljska je pred velikim zadatkom, a u zemlji nema stručnjaka koji bi taj zadatak mogli rešiti.
„U proseku za realizaciju ovakvog projekta treba 15-tak godina. Želje su jedno, drugo je da li se taj projekt može realizovati“, kaže Mec za DW.
Stručnjak za područje atomske energije Rebeka Harms očekuje da će broj nuklearki s vremenom ipak opasti. Zastupnica Zelenih u Evropskom parlamentu naglašava u intervjuu za Deutsche Welle da je „proces napuštanja atomske energije u toku“. U idućim godinama ona očekuje gradnju još nekoliko novih elektrana, ali u periodu između 2030. i 2035. broj elektrana će opasti, dodaje Harms. Sličnog je mišljenja i Luc Mec. Čak i u Francuskoj, koja ima najaviše atomskih elektrana u Evropi, polako se menja mišljenje o toj vrsti energije.
Za nekoliko nedelja u Francuskoj se održavaju predsednički izbori. Socijalista Franc Holand za sada vodi u anketama ispred aktuelnog predsednika Nikole Sarkozija. Sarkozi se zalaže za nuklearke, Holand želi da smanji njihov udeo u proizvodnji struje sa 75 na 50 odsto.
U zemljama u razvoju postoje drugi prioriteti. Samo u Kini se godišnje mora proizvesti 60.000 megavata energije kako bi se snabdela privreda i tako održala stopa privrednog rasta.
„Atomske centrale tamo igraju manje važnu ulogu, najvažnije su elektrane na ugalj. Svake dve nedelje u Kini se u pogon pusti jedna takva elektrana snage 500 megavata, a u poslednje dve-tri godine pojačano i postrojenja za proizvodnju obnovljive energije“, objašnjava Luc Mec. Udeo „nuklearne“ u ukupnoj proizvodnji energije u Kini iznosi samo dva odsto. Slično je i u Indiji. U poređenju sa Francuskom (80%) to je zanemarivno malo.
U SAD-u se trenutno grade dve nove nuklearke. Luc Mec tvrdi da to statistički nije preterano relevantno.
„U odnosu na 104 reaktora koje treba zameniti, ova dva nova reaktora su zapravo samo dva odsto ukupnog volumena proizvodnje energije. To je stvarno sitnica u poređenju s konvencionalnim gasnim elektranama, koje se grade istovremeno“, analizira sagovornik.
Osim pitanja sigurnosti, oko kojeg se puno diskutovalo nakon katastrofe u Fukušimi, protivnici atomske energije u „igru“ ubacuju sve češće i ekonomske argumente. Mec tvrdi da se u gradnju jedne nove gasne elektrane mora uložiti deset puta manje novca nego u gradnju jedne nuklearke. Po navodima političarke Zelenih Rebeke Harms jedna nova nuklearka košta oko sedam milijardi evra. Ne treba zaboraviti ni pitanje nuklearnog otpada. Još uvek nema trajnog rešenja za njegovo zbrinjavanje.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEO) 1974. godine je prognozirala da će u godini 2000. ukupni svetski kapacitet svih nuklearki na Zemlji iznositi 4.500 megavata. U 2010. kapacitet je iznosio „samo“ 375 megavata. I u budućnosti će, izgleda, samo manji deo potrebe za energijom biti „pokriven“ preko nuklearnih elektrana.
