Rusija će nastaviti da otkupljuje cevovode ZND
Rusija će nastaviti da otkupljuje naftovode i gasovode od svojih suseda, zemalja Zajednice Nezavisnih Država, oslanjanući se na rastuću snagu izvoznih monopola, kompanija „Transnjeft“ i „Gasprom“, koji tokove energenata usmeravaju zaobilazeći tranzitne zemlje.
Nesuglasice sa susedima, pre svega Belorusijiom i Ukrajinom oko tranzita energentata, čiji izvoz donosi lavovski deo ruskom buddžetu, više puta su u prethodnim godinama rezultirale zaustavljanjem izvoznih tokova, plašeći zapadne zemlje zavisne od ruskih sirovina.
Izgradivši maršrute za izvoz nafte i gasa zaobilazeći tranzitne zemlje, Rusija je spremna da kupuje njihovu transportnu aktivu, čija vrednost opada zbog preusmeravanja izvoznih tokova na ruske morske terminale i direktno potrošačima.
Rusija je ostvarila punu nezavisnost od tranzita izvoznih količina nafte preko susednih zemalja, pustivši u martu drugu liniju Baltičkog cevovodnog sistema (BTS-2) sa izvoznim terminalom u luci Ust-Luga na Baltičkom moru, rekao je potpredsednik „Transnjefta“ Mihail Barkov.
„Po prvi put u istoriji postojanja naftovodnog sistema, Ruska Federacija se potpuno oslobodila zavisnosti od zemalja-tranzitera i u principu od kompleksa potrošača kojima je odobravala popuste“, rekao je on.
Barkov je takođe rekao da bi monopolista u transportu nafte mogao da kupi belorusku deonicu sistema magistralnih naftovoda „Družba“ kojim se u zemlje centralne i istočne Evrope godišnje isporučuje oko 65 miliona tona nafte „urals“.
Smanjene isporuke nafte i gasa iz Rusije dovode susedne zemlje pred težak izbor: da izgube kontrolu nad transportnom aktivom po uslovima ruskih kupaca, ili da izgube prihode od tranzita.
„Od 23. marta kada je BTS-2 pušten u rad, možemo nezavisno od stava političkog i ekonomskog rukovodstva Berlorusije, da transportujemo naftu u evropske zemlje i dalje“, rekao je Barkov.
BTS-2 koja predstavlja faktički samostalan projekta, odvojen od prve linije naftovoda i izvozni terminal u drugoj luci, odgovor je Rusije na cenačke nesuglasice sa Belorusijom, rekao je agenciji Rojters analitičar konsalting kompanije „Trojka“ Valerij Nestorov.
„Transnjeft“ planira da 2012. godine preko novog terminala BTS-2 izveze 18-20 miliona tona nafte, što je približno isporukama beloruskim rafinerijama.
Prethodnih godina mnogi uporni vlasnici cevovoda su ostali bez tranzita ruskih sirovina. Prvo je letonska luka Ventspils 2003. godine, a kasnije ukrajinske u Odesi i luka Južni izgubile izvoz ruske nafe. Ukrajinski sistem naftovoda je „platio“ za rast tranzitne takse i pretenzije na samostalan tranzit kaspijske nafte, a Letonija za odbijanje da „Transnjeftu“ ustupi udeo u Ventspilskom terminalu.
Rusija je stvorila tehnološki višak kapaciteta za izvoz koje mnogi učesnici tržišta smatraju za nepotreban i neobezbeđen sirovinama, posebno posle puštanja BTS-2 i naftovoda „Istočni Sibir-Tihi okean“ (VSTO), čija će druga linija biti puštena u oktobru-novembru 2012. godine, skoro dve godine pre planiranog roka.
