4.000 radnika hoće u Kruševac
Za posao u kompaniji Kromberg i Šubert koja bi do kraja godine trebalo da završi izgradnju fabrike u Kruševcu, do sada se prijavilo više od četiri hiljade ljudi
Za posao u proizvodnji se prijavilo dve i po hiljade ljudi, a za mesta van proizvodnje više od hiljadu i po kandidata, piše u odgovoru te kompanije dostavljenom agenciji Beta.
Kromberg i Šubert proizvodi kablove za autoindustriju, a do sada je zaposlila 150 radnika u Kruševcu.
Do kraja ove godine trebalo bi da zaposli još 100, do kraja naredne godine ukupno hiljadu radnika, a do kraja 2022. bi zapošljavala dve i po hiljade ljudi.
U toj nemačkoj kompaniji navode da se zaposleni obučavaju u inostranstvu. Osnovna tronedeljna obuka odvija u fabrici Kromberg i Šuberta u Bitolju, u Makedoniji, a specifična obuka vezana za proizvodni projekat se sprovodi u Rumuniji, i traje od tri do šest nedelja.
Fabrici u Kruševcu su u početku bili potrebni menadžeri i administracija, potom je usledilo zapošljavanje srednjeg menadžmenta, te ljudi sa tehničkim obrazovanjem.
U oktobru se krenulo sa primanjem prvih grupa proizvodnih radnika.
U toj kompaniji, odgovarajući na pitanje o kvalifikovanosti radne snage, su naveli da kandidati imaju potrebno obrazovanje i kvalifikovanost, a da će najveći izazov biti uklapanje zaposlenih u sistem rada autoindustrije.
Predstavnici kompanije Kromberg i Šubert su ugovor o izgradnji fabrike u Kruševcu potpisali oktobra prošle godine s predstavnicima Vlade Srbije i Grada Kruševca.
Tada je saopšteno da je investiciju oko 29 miliona evra, sa 9,5 miliona evra podsticajnih sredstava podržala Vlada Srbije, a Grad je ustupio 6,2 hektara zemljišta i infrastrukturne priključke.
Izvor: B92, Beta
Foto: Pixabay
What's your reaction?
Komentari
-
Krusevljanin
Strasnoo....a tacno je da su primili mnogo nekvalifikovanih jer niko nije lud da radi za 26000dinara i da ga jasu od jutra do sutra...a ne pitaju seodavde nista nego Makedonci. A i njimane treba strucni kadar koji zna koliko vredi nego im treba stado ovaca kao i u Henkelu.....pa mi smo crnci u Evropi koji sluze da se nad nama eksperimentise
-
Бојан
Знам да лепо изгледа нова фабрика (иако некада водећи у електронској индустрији више сами не можемо ни да мотамо каблове без помоћи странаца) и да су потребна радна места, али ваљда да би омогућила пристојан живот радницима, а не за робовску експлоатацију и побољшање статистике запошљавања, којој и даље много више од нових радних места доприноси 60-ак хиљада људи који годишње напусте земљу и 38 хиљада више умрлих него рођених. Надам се онда да ће бар за тих 150 руководећих и техничких лица бити добар посао и тако се Србији исплати бар делић уложених 9,5 милиона евра новца свих нас пореских обвезника и поклон градског земљишта који су у наше име дали из руководства Града Крушевца (уз можда такође поклоњен порез на добит Кромбергу и Шуберту). Можда би радницима биле и веће зараде од минималних 26000 динара да послодавац и радник на име доприноса и пореза на зараде не морају да плате још укупно 60% зараде коју радник добија "на руке"
-
Hudini
Kao prvo niko vas ne tera da radite ako ne zelite, kao drugo on bira radnike jer ih on placa, on je privatnik, a kao trece ne trebaju mu svi sa fakultetima, on zeli da proizvodi a ne da mu sede po kancelarijama, zaboravite vreme komunizma pozdrav
-
Ana
Tacno je da on bira radnike, ali za strucne pozicije treba da izabere i strucne radnike. A ne da za strucne pozicije bira srednjoskolce, bez radnog iskustva. Gde ce onda raditi fakultetski obrazovani ljudi? Mozda u proizvodnji na liniji kao Operateri (naziv za radnike na liniji u doticnoj firmi). Pa valjda to tako treba. Zato nam i ljudi beze odavde, bas zato sto se ovakve stvari desavaju, zato sto fakultetski obrazovanom coveku rukovodi neko sa nizom strukom i znanjem.
-
Istina!!!
O kakvoj kvalifikovanosti govore ovi ljudi, ne zna se kako se prima u toj fabrici. Price da su primljeni kvalifikovani ljudi, predstavnici firme mogu zadrzati za sebe. U konkursima i samim oglasima za 99% radnih pozicija su se trazili fakultetski obrazovani ljudi, sa tehnickom, elektro ili slicnom strukom. A primali su se svi ostali kadrovi, sem tih, pa cak i oni sa srednjim skolama. Sta li bi Nemac rekao kada bi znao kako su celnici firme u Krusevcu zaposljavali radnike, jer Nemac ipak uzima prave vrednosti u obzir. Obrazovani ljudi koji poseduju potrebno znanje su se nadali da ce se zaposliti u toj firmi, a primljeni su manje kvalifikovani radnici. S obzirom na to, postavlja se pitanje koliko znanje poseduju ljudi koji su bili u komisiji takvim kadrovima i koliko oni zapravo znaju. Srpska posla, kao sto je i sve u Srbiji.