Gazirani napici nisu glavni faktor gojaznosti među decom
Konzumiranje gaziranih napitaka i drugih zaslađenih pića nisu glavni faktor porasta gojaznosti među decom, na osnovu jednog kanadskog istraživanja koje se bavilo procenom unosa i rizika kod više od 10.000 dece i mladih.
Ova studija- objavljena u Primenjenoj fiziologiji, nutricionizmu i metabolizmu – ispituje obrasce unosa napitaka među decom u Kanadi i rizika od gojaznosti među njima. Pod vođstvom Suzan Vajting sa Univerziteta u Saskačevanu u Kanadi, istraživači su otkrili da unos zaslađenih napitaka ne predstavlja faktor rizika od gojaznosti među decom u većini starosnih grupa, uz napomenu da može da bude faktor rizika kod dečaka između 6 i 11 godina.
Vajtingova i njene kolege su utvrdili da iako mnoga deca i mladi konzumiraju gazirana pića i druge zaslađene napitke – kao što su voćni punč i limunada – skoro sve grupe nisu izložene većem riziku od gojaznosti nego njihovi vršnjaci koji piju zdravije napitke.
,,Ustanovili smo da su zaslađeni napici dominantni u detinjstvu, ali nismo ustanovili nikakvu relevatnu vezu između obrazaca unosa napitaka i prekomerne težine i gojaznosti’’, kaže Vajtingova.
Međutim, ona napominje da preterano konzumiranje zaslađenih napitaka ,,može neku decu da izloži većem riziku od prekomerne telesne težine i gojaznosti’’, naročito s obzirom na činjenicu da se navike konzumiranja formiraju u ranom detinjstvu i da se često zadržavaju i kasnije tokom života.
,,Pokazalo se da su dečaci između 6 i 11 godina koji su uglavnom konzumirali gazirane napitke izloženi većem riziku od prekomerne telesne težine i gojaznosti od onih koji su imali obrasce konzumiranja umerenijeg napitaka’’, otkriva ona.
Detalji studije
Istraživači su primetili da je poslednjih decenija došlo do porasta konzumiranja zaslađenih napitaka. Ovaj porast koincidira sa porastom prekomerne telesne težine i gojaznosti među decom.
,,Naš cilj bio je da ispitamo odnos između obrazaca unosa napitaka i prekomerne telesne težine i gojaznosti među decom u Kanadi.’’
Istraživački tim je utvrdio obrasce konzumiranja napitaka među kanadskom decom između dve i 18 godina starosti koristeći analizu po grupama, pri čemu su se grupe znatno razlikovale po sociodemografskim karakteristikama, etničkom poreklu, prihodu po domaćinstvu i bezbednosti hrane.
Podaci dobijeni od više od 10.000 dece podeljeni su po različitim starosnim grupama i polu pre nego što se pristupilo proceni sklonosti u pogledu napitaka i rizika od gojaznosti.
Rezultati analize su pokazali da se kod mnogih grupa dece i adolescenata zaslađeni napici konzumiraju u većim količinama nego što se preporučuje.
,,Naši rezultati ne pokazuju nikakav odnos između obrazaca konzumiranja zaslađenih napitaka među kanadskom decom i prekomerne telesne težine i gojaznosti, osim što dečaci između 6 i 11 godina koji uglavnom konzumiraju gazirane napitke mogu biti izloženi većem riziku od prekomerne težine i gojaznosti’’, rekli su istraživači.
Vajtingova i njene kolege su istakli da njihovi rezultati daju doprinos ,debati’ o ,,sve većoj zabrinutosti u oblasti javnog zdravlja povodom unosa zaslađenih napitaka, prevelikog unosa energije i gojaznosti’’.
