Još jedan skandal u Barclays-u
Britanska banka Barclays, glavni učesnik u nedavnoj aferi oko nameštanja referentne kamatne stope libor, uhvaćena je u još jednoj nečasnoj radnji: zaradila je oko pola milijarde funti u dve godine spekulirajući s cenom hrane, pre svega žitaricama i sojom.
Time je došla na udar kritika da je jedna od banaka koje zarađuju na globalnoj krizi hrane. Uz američke bankarske grupacije Goldman Sachs i Morgan Stanley, Barclays je jedan najvećih globalnih igrača uključenih u trgovinu sirovinama hrane.
Na tim aktivnostima, prema izveštaju Svetskog razvojnog pokreta, Barclays je u 2010. i 2011. godini zaradio oko 529 milijardi funti. Zahvaljujući rastu cene kukuruza, žita i soje, u 2010. godini ta je banka inkasirala 340 miliona funti. Iduće godine zaradila je malo manje, 189 miliona funti, jer su cene hrane pale. Ove godine se opet očekuje značajan rast prihoda jer cene sirovina hrane opet rastu. Od početka juna, na primer, cena kukuruza porasla je 45 posto, a žita 30 posto.
Veći deo prihoda od spekulacija Barclays ostvaruje tako da osniva i upravlja sirovinskim fondovima koji ulažu novac penzionih fondova, osiguravajućih kompanija ili bogatih pojedinaca u različite poljoprivredne proizvode, a zauzvrat dobivaju naknade i provizije.
Banka tvrdi da pritom ne igra s vlastitim novcem. U posao ju je uvukao njen glavni direktor Bob Dajmond, najbolje plaćeni bankar do prošlog meseca, kada je zbog skandala oko manipulisanja s liborom morao podneti ostavku.
Dramatičan rast cene hrane koja je, prema podacima Svetske banke u proseku rasla deset posto samo u mesec dana, nametnuo je pitanje jesu li tome krivi samo suša i slab rod. Posebno nakon što je trgovinski div Glencore opisao globalnu krizu hrane i rast cena kao „dobru poslovnu priliku , čime je izazvao veliki gnev javnosti.
