Rusi i Ukrajinci zainteresovani za Železaru Smederevo?

Rok za dostavljanje ponuda za strateškog partnera u smederevskoj Železari istekao je u ponedeljak. Kako „Novosti“ saznaju, nijedna od ranije pominjanih kompanija se nije ni javila na javni poziv koji je raspisan još 4. maja, ali je i produžavan, prvo do 11. juna, a zatim i do 10. septembra.

Razlog za to, prema informacijama do kojih su došle „Novosti“, leži u činjenici da su predstavnici nove vlade Srbije odmah po stupanju na funkcije najavili da će tender biti poništen, „jer se tek sada kao zainteresovani javljaju veliki igrači“ u ovom poslu, odnosno ozbiljne kompanije kao potencijalni strateški partneri.

Prema tvrdnjama ministra Milana Bačevića, koji je prošle nedelje boravio u Moskvi, jasno je da i dalje postoji interes dveju velikih kompanija za partnerstvo u Železari. Jedna od njih je iz Ruske Federacije, a druga je iz Ukrajine.

– Zainteresovane kompanije tvrde da bi mogle da povećaju proizvodnju, jer je Železara u dobrom stanju i ima rusku tehnologiju – naglašava Bačević. – Logično je da smo zainteresovani za ozbiljne partnere jer želimo da se sačuvaju radna mesta za nekoliko hiljada ljudi. Novi vlasnici bi mogli razgovarati sa rukovodstvom fabrike automobila „Fijat“ i prodavati im limove. Zbog blizine Železare Kragujevcu i cena bi trebalo da bude povoljnija. Ako Rusi kupe Železaru, moglo bi se razgovarti o izvozu „Fijatovih“ proizvoda u Rusiju.

Zasada, međutim, ne postoji zainteresovanost ruske strane da se i automobili proizvedeni u Srbiji nađu na listi robe koja u Rusku Federaciju ulazi bez plaćanja carine. Pored toga, „Fijat“ u Srbiji ne koristi limove koje danas proizvodi Železara u Smederevu. Za to bi, ukoliko Italijani iskažu interes, u Železaru trebalo uložiti gotovo 100 miliona evra.

Američki „U.S. Steel“ povukao se iz fabrike u Smederevu krajem januara, a Vlada Srbije je Železaru otkupila za jedan dolar. Proizvodnja u Smederevu privremeno je obustavljena početkom jula ove godine, do 1. septembra. Trenutno su, inače, obe visoke peći Železare u tzv. tihom hodu i na prinudnom odmoru se nalazi preko 4.000 radnika.