Poslodavci pišu novi Zakon o radu

Zakon o radu trebalo bi da bude izmenjen tokom sledeće godine, u skladu sa evropskim standardima i po preporukama MMF-a, pišu Novosti.

Prepuni biroi za zapošljavanje, sramotno niske plate, izrabljivanje radnika samo su neki od razloga zbog kojih bi većina u Srbiji poželela da se konačno izmeni Zakon o radu. I investitori i poslodavaci imaju istu želju, ali je njihov motiv sasvim drugačiji.

Propisi se, smatraju oni, moraju prilagoditi evropskoj praksi i samim tim dodatno „liberalizovati“, jer u suprotnom nema ni govora o novim radnim mestima. Sindikalci, pak, ove prepravke vide kao još jednu omču oko vrata već dovoljno obespravljenog radnika.

Dok su gotovo sve evropske, kao i zemlje iz okruženja, „renovirale“ svoje radno zakonodavstvo, u Srbiji se niko ne usuđuje da precizira kada bi izmene i dopune zakona o radu mogle ući u završnu fazu, iako je ekonomska kriza u punoj snazi. Ipak, optimisti se finalnoj verziji nadaju polovinom sledeće godine.

Izvesne su samo dve stvari – zakon će biti izmenjen po preporukama Međunarodnog monetarnog fonda i radnici će ostati bez starih „socijalističkih povlastica“ koje su im bile zagarantovane važećom regulativom.

„Tokom poslednjih sedam godina primene ovog propisa ukazala se potreba za unapređivanjem teksta zakona, i to iz nekoliko razloga. Izmene su neophodne kako bi se stvorili povoljniji uslovi za strane investicije, ali i zbog daljeg usaglašavanja sa međunarodnim standardima. U praksi su se takođe pojavili određeni problemi zbog nekih važećih, a prevaziđenih odredaba, i njih je zato potrebno ukloniti“, objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

On dodaje da ova radna verzija sadrži nekoliko ključnih predloga na kojima je, pre svega, insistirao Međunarodni monetarni fond.  “Osnovni je produženje rada na određeno vreme. Sadašnji zakon dozvoljava najviše godinu dana, dok bi po novom ovaj rok bio podignut na tri godine. Druga važna izmena se tiče isplaćivanja otpremnina radnicima koji su proglašeni za višak. Umesto da poslednji poslodavac plaća za ceo radni staž, on bi bio odgovoran samo za vreme koje je taj radnik proveo kod njega“, objasnio je Martinović.

Državni sekretar otkriva i da je razmatran predlog da se godišnji odmor raspoređuje drugačije, pa je predloženo da prvi deo odmora može da traje i dve nedelje, a ne najmanje tri kao što je danas.

Nijedan od ovih predloga još nije dobio zeleno svetlo u narodu. Iako je Ministarstvo rada još prošle godine prosledilo prvu radnu verziju članovima Socio-ekonomskog saveta, povratna reakcija je izostala. A oko ove sadašnje najviše prigovora imaju sindikalci.  “Mi ćemo svakako insistirati na socijalnom dijalogu i postizanju pune saglasnosti svih socijalnih partnera jer se radi o sistemskom zakonu. Nametanje bilo kakvih odredaba iz državne administracije dugoročno bi dovelo do problema u primeni zakona“, obećava Martinović.

Sindikalni lideri mu, po svemu sudeći, neće nimalo olakšati posao. Članstvo najvećih organizacija Srbije se, najblaže rečeno, protivi novinama koje bi mogle zaživeti iduće godine. „Ni važeći zakon nije najbolje rešenje, ima dosta rupa i problematičnih stavki, ali ovo što se sada predlaže dodatno devalvira prava radnika koja su već na minimumu. Jedan od najproblematičnijih je predlog investitora i MMF da se rad na određeno produži na tri godine. Iz zemalja gde je to već na snazi samo dopiru kritike jer se ovo rešenje u praksi pokazalo kao veoma loše. U Sloveniji je, tako, među svim novozaposlenim samo deset odsto primljeno za stalno, a svi ostali na određeno. A za to vreme su svi ti radnici diskriminisani i sudbina im je potpuno neizvesna. Niko ih ne štiti, smanjena su im prava, a ne mogu čak ni kredit da podignu. Zato ne vidim nijedno opravdanje da se ovakva praksa uvede i kod nas“, kategoričan je Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

On tvrdi da sindikati neće pristati na ovo i dodaje da će se protiv ovakvih rešenja, ako zatreba, boriti čak i na ulicama.

„Kod nas se svi propisi prilagođavaju investitorima. Tako je u toku prerada Zakona o štrajku, a i te su izmene više na strani poslodavaca nego radnika. Skloni smo da prepisujemo loše primere sa Zapada i to je već postalo nedopustivo“, kaže Mihajlović.

Poslodavci, međutim, ne vide da su ičim povlašćeni, bez obzira na to da li je reč o starom ili novom zakonu. Ipak, većina novih stavki je poslata upravo iz njihovih redova. „Poslodavci su na nekim mestima čak i proširili prava zaposlenih, kao što je davanje mogućnosti da i radnici učestvuju u dobiti kompanija tako što će im biti deljeni bonusi, ali su se trudili da pojednostave procedure i skrate nepotrebno duge rokove u vezi sa gomilom ostalih propisa“, objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Predlog za promene je, dodaje on, došao uglavnom iz Sektora trgovine, industrije hemije i nemetala, građevinarstva, a posebno od zanatlija i preduzetnika, odnosno od onih „malih“ koji imaju dosta problema u primeni važećeg Zakona o radu. „Promene su nesumnjivo potrebne jer su u pisanju važećeg Zakona o radu mahom učestvovali sindikati koji imaju svoje organizacije u velikim i srednjim preduzećima, i u tome su se mnogo oslanjali na socijalistička vremena. Danas je, međutim, u velikim kompanijama samo 20 odsto radnika, dok je kod malih uposleno bezmalo 49 odsto. Zato zakon ovakav kakav je danas odgovora više odnosima u srednjim i velikim preduzećima, mada i tamo stvara velike troškove u poslovanju i često nepotrebno birokratizuje odnos poslodavac-zaposleni“, kaže on.

Za male poslodavace je, ocenjuje Rajić, primena aktuelnog zakona i dodatno otežana: „Papirologija, rokovi i komplikovani odnosi mnogo koštaju male firme, a zaposleni u njima ipak ne mogu imati toliko široka prava, jer one nemaju veliki osnivački i obrtni kapital i često jedva isplaćuju redovno zarade sa porezima i doprinosima“, ističe on.

Predložene izmene Zakona o radu

– Ugovor o radu moguće je potpisati i na sam dan zaposlenja, a nije obavezno potpisati ga ranije

– Radni odnos na određeno vreme može da traje do 36 meseci umesto 12

– Prekovremeni rad može da traje i duže od osam časova nedeljno

– Prvi deo godišnjeg odmora može da se koristi u trajanju od dve radne nedelje, a ne tri

– Plaćeno odsustvo može da traje najmanje pet, a ne sedam radnih dana

– Zaposlena žena može da se (na lični zahtev) vrati na posao i pre isteka porodiljskog, ali tada ima pravo na pola radnog vremena

– Novi poslodavac u staroj firmi mora da poštuje kolektivni ugovor najkraće šest meseci umesto godinu dana

– Zaposleni koji je višak ostvaruje pravo na otpremninu samo za period proveden kod poslednjeg poslodavca

– Suspenzija radnika može da traje najduže 15 dana umesto tri kao sada

– Predstavnik sindikata može da dobije otkaz i nakon šest meseci po prestanku obavljanja sindikalne funkcije, a ne posle godinu dana, kako je u važećem zakonu